Из Епархије ваљевске
Дивчибаре - Када зраци сунца обасјају предивне дивчибарске крајолике, истински је празник за очи и душу сваког човека, кога пут одведе до ваљевске ваздушне бање. У лепом летњем дану, данас су уживали Дивчибарци и туристички намерници - власници викендица из Војводине и Београда. Радост је умножена евхаристијским сабрањем у Храму Светог Пантелејмона, којим је началствовао Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање надлежног пароха свештеника Ненада Јездића и архиђакона Силуана. Надахнут Светим Јеванђељем о чистоти ума (Мат. 6, 22-23), Владика Милутин упутио је мудре и за хришћански живот драгоцене поуке верном народу о „светлости ока, ума и духа“.
Скоро сви сабрани на богослужењу примили су Свету тајну причешћа. Међу њима највише је било деце, која су својим предивним гласовима украсила Свету Архијерејску Литургију у дивчибарском храму.
Ваљево - Празник Видовдан у календару наше Свете Цркве установљен је у част молитвеног сећања на Светог Великомученика Кнеза Лазара и све витезове, који Лета Господњег 1389. на Газиместану храбро пострадаше бранећи род српски и светињу Православља. Како нас од Косовског боја ратови нажалост нису мимоилазили, сваки Видовдан прилика је да се саберемо и помолимо за душе свих ратника, верних Косовском завету.
Ове 2014., Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, са свештенством и монаштвом, служио је парастос борцима погинулим у ратним сукобима у бившој Југославији. Дати живот за ближњег свог највећа је и најузвишенија жртва, коју човек може учинити. Обавеза свих нас је да им одамо почаст и узносимо молитве за њихове душе, поручио је Владика Милутин крај Спомен обележја борцима страдалим у оружаним акцијама после 17. августа 1990. године, испред зграде ПИО фонда.
Поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата, на празник Светог Великомученика Кнеза Лазара и свих мученика косовских, служена је Света Литургија у цркви на Новом гробљу, а потом и парастос на Спомен-гробљу из Првог светског рата 1914-1918. Ово спомен гробље датира из времена надалеко чувене „Ваљевске болнице“ (крај 1914. год.), илити масовног умирања војника, цивила и здравствених радника услед епидемије пегавог тифуса, којом је Ваљево било нарочито погођено. Парастос погинулим и умрлим војницима служило је ваљевско свештенство, у присуству представника Војске Србије и верног народа.
Извор: Епархија ваљевска
