Из Епархије ваљевске

Свештеничка заклетва Николе Петровића

На празник Преноса моштију Светог Великомученика Георгија, у Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин служио је Свету Архијерејску Литургију, уз саслуживање епархијског свештенства и свештеномонаштва. Овом приликом, у чин свештеника, Владика Милутин рукоположио је досадашњег ђакона Николу Петровића, дугогодишњег узорног вероучитеља у Основној школи „Војвода Мишић“ у Рајковићу и члана музичке групе „Лира Поетика“, која ствара и изводи духовне композиције

Све што је записано као Божја Реч једноставно је и разумљиво, а опет дубоко смислено. Јер, Богочовек Христос у себи спаја неспојиво- Бога и човека, творца и творевину, небо и земљу... Свето јеванђеље Христово тумачи се у Цркви. Наравно, можемо га читати у свом дому, али да бисмо га ваљано разумели неопходно је читање светоотачких дела, беседио је, по благослову Владике Милутина, архимандрит др Никодим (Богосављевић), старешина манастира Рибница.

- Данашња јеванђељска прича (Исцељење бесомучника ЛК 8, 26-39) подсећа нас да човеку не вреди ништа да цео свет задобије, ако душу своју изгуби. Господ је спреман да жртвује крдо свиња да би изгонио дух демона из дечака. Наравно, он то није морао, али је желео да покаже да је то жртвовање творевине вредно исцељења људске душе. У човеку је назначење Божје и Реч Његову морамо слушати и не дозволити да нам се срца везују ни за шта пролазно. Јер, створени смо за Царство небеско - поручио је архимандрит Никодим, честитајући Ђурђиц свим свечарима.

Литургијско празновање великог угодника Божјег у саборном храму употпунио је дар свештенства, којег је у великој молитвеној радости удостојен досадашњи ђакон, вероучитељ и музички уметник Никола Петровић из Ваљева. Исповедно писмо о достојности презвитерског кандидата прочитао је архимандрит Никодим, након чега је уследила свештеничка заклетва Николе Петровића. Секретар Епископа ваљевског Г. Милутина, архиђакон мр Силуан (Мракић) обнародовао је речи Архипастирске грамате, којом се потврђује ступање у чин јереја Николе Петровића, будућег пароха у Бабиној Луци.

редивна духовна песма „Света Ксенија“ музичке групе „Лира поетика“ и Дечјег црквеног хора „Хаџи Рувим“ увела је у Арт холу Центра за културу, 12. новембра 2014. године, велики број најмлађих Хришћана, њихових родитеља и вероучитеља у овогодишње тродневно светковање Светих Лекара и Бесребреника Козме и Дамјана, заштитника лекарске професије и славе храма у кругу Ваљевске болнице.

Ликовни и литерарни конкурс, чију организацију потписује уредништво листа „Бесребреник“ при болничком храму, и ове године бележе изванредан одзив предшколаца и ученика свих разреда основних школа на територији Ваљева, али и Лајковца, Ниша, Вршца и других градова Србије. Такође, међу учесницима конкурса били су и малишани са посебним потребама из ваљевског продуженог боравка „Наши снови“. Приспело је преко 800 радова, којима су обрађене библијске теме, хришћански однос према здрављу као Божјем дару, жртва за ближњег свог коју су поднели лекари у Првом светском рату, нарочито у нашем крају, када је цео град био претворен у болницу. Сваки рад на свој начин је леп јер дечја машта само тако стварати уме. Ипак, стручни жири морао је одабрати најбоље. Тако, Главна награда за литерарни рад припала је Дуњи Љубичић, ученици трећег разреда Основне школе „Андра Савчић“. Најбољи цртеж у категорији предшколског узраста нацртала је Наталија Петровић из вртића „Бубамара“, док су у конкуренцији од 1. до 4. разреда, односно 5. до 8. разреда првонаграђене Дуња Јеринић, ученица четвртог разреда Прве основне школе и Милица Перић, ученица седмог разреда ОШ „Миле Дубљевић“ из Лајковца. Такође, додељене су и бројне похвале и специјалне награде за труд, марљивост, маштовитост, оригиналност... У програму свечаности, учествовали су ученици Музичке школе „Живорад Грбић“ Марија Обрадовић, Теодора и Анастасија Рафаиловић, као и драмски уметник Никола Вујовић. Програм је завршен песмом „Данас нам је диван дан...“, којом су чланови Дечјег црквеног хора „Хаџи Рувим“ честитали имендан Владики Милутину, са чијим благословом ова лепа манифестација траје на радост свих учесника и пратилаца.

Сећање на хероје Ваљевске болнице

Након празничног бденија у Храму Светих Лекара Козме и Дамјана, у Едукативном центру Опште болнице приређена је традиционална свечана академија у навечерје празника лекарских патрона.

Саборовање је почело химном „Боже правде“, у извођењу Мешовитог црквеног хора „Хаџи Рувим“ са диригенткињом Милицом Степановић-Бабамилкић. У име домаћина славе - Одељења ортопедије и трауматологије, госте је поздравио начелник др Милош Стефановић. У последњих двадесетак година, рад ове службе бележи значајне напретке. Освајају се нове оперативне технике са циљем да се суграђанима пружи лечење налик оном које имају болнице у развијеним земљама.

Стихове из химне Светог Романа Мелoда читао је популарни глумац, родом Ваљевац, Небојша Миловановић. Наступили су и камерни оркестар „Феникс“ ученика ваљевске музичке школе, победница литерарног конкурса часописа „Бесребреник“ Дуња Љубичић, ученица ОШ „Андра Савчић“, ђаци Медицинске школе „Др Миша Пантић“... О Светим Лекарима Козми и Дамјану говорио је др Бојан Мандић, а прим. др Илија Трипковић одржао је предавање са темом „Збрињавање у Ваљевској болници током Првог светског рата“. Тај период (1915/16.год.) обележила су масовна страдања војске, грађана, лекара и медицинског особља услед епидемије пегавог тифуса. Цео град Ваљево служио је за смештај оболелих. Поред званичне болнице, у сврхе лечења служиле су касарна, гимназија, угоститељски објекти... Лекари Селимир Ђорђевић, Павле Војтех, Јордан Стајић, Ариус Ван Тиенховен и многи други, свесрдно подржани болничарима добровољцима, међу којима је била и чувена сликарка Надежда Петровић, чинили су најузвишеније хришћанске подвиге, жртвујући своје животе за ближње. Данас, читав век касније, академија у навечерје лекарске славе, прилика је да их се са дивљењем сећамо и славимо.

Болнички духовник протојереј-ставрофор Радомир Алексић представио је нови број часописа „Бесребреник“ и уручио захвалнице свим сарадницима, чији сјајни текстови ово штиво чине изузетно корисним и стручњацима и лаицима.

Да молитве струковних патрона чувају лекаре

Нема погоднијег места за објављивање истине по Речи Божјој „Спознаћете истину и она ће вас ослободити“ од установе у којој се води непрестана борба за спасење живота људи. Истина зна да буде сурова, али јој треба погледати у лице, беседио је архимандрит др Никодим (Богосављевић) на Светој Литургији на празник Светих Бесребреника и Чудотвораца Козме и Дамјана у болничком храму.

- Сваки човек „болестан је од смрти“. Наше сабрање било би под сенком туге, жалости и бола, да сам Бог није својим очовечењем, распећем, погребењем и васкрсењем објавио Себе као истинитог лекара. Због вере у Сина Божјег, Свети Козма и Дамјан су у име Његово лечили за бадава благодаћу Духа Светога, сведочећи да болест и смрт нису страшни и непобедиви... Прота Радомир Алексић постављен је овде да, у име Божје, лечи, теши, исповеда и причешћује све који то очекују. Због вере у Христа и ви сте узели ове светитеље за своје заштитнике, да би делили оно што сте по милости Божјој добили, да ова болница буде све више место оздрављења, а не умирања - поручио је архимандрит Никодим, честитајући славу лекарима.

Овогодишњи домаћин славе било је Одељење ортопедије и трауматологије, а колач за наредну годину преузела је Служба урологије. По литургијском сабрању, уследила је коктел-трпеза љубави у Едукативном центру.

Љубав и молитве духовне деце

Светојустиновска академија у навечерје празника Светог Краља Милутина била је најлепше бденије, које би свечар могао пожелети у сусрет слављењу свога патрона, поручио је Епископ ваљевски Г. Милутин, благодарећи мноштву верног народа сабраном у Центру за културу, у част новоканонизованог српског светитеља Аве Јустина Ћелијског.

Монашки скромно, у изобиљу молитвословља, ваљевски Архијереј провео је дан у календару наше Свете Цркве посвећен Краљу Милутину, златном изданку светородне немањићке лозе, чије име с чашћу и радошћу носи пуних 45 година. У кругу братства манастира Јовања, у јутарњим сатима, Владика Милутин пререзао је славски колач и у чин игумана рукопроизвео досадашњег јеромонаха Стефана (Веселиновића), поетски и приређивачки даровитог јовањског сабрата, аутора књиге "Словес у појму".

Како Светог Краља Милутина прославља и ваљевски Завод за јавно здравље, Владика Милутин поделио је свечарску радост са запосленима у овој установи. По славском обреду, протојереј-ставрофор Драган Алексић и директорка Завода др Марија Гавриловић пожелели су духовном оцу овдашњих епархиота да здрав буде на многаја љета, као и да подигне светиња колико и владар - светитељ, чије име носи, највећи ктитор свога времена (41 богомоља, колико и година владавине).

Какав увод, таква и завршница прославе - најлепша могућа. У вечерњим сатима, Епископ ваљевски Г. Милутин посетио је изложбу дечјих радова приспелих на Конкурс часописа "Бесребреник" у Центру за културу. По проглашењу најуспешнијих учесника конкурса, чланови Дечјег црквеног хора "Хаџи Рувим", са диригенткињом Вањом Драгојловић, песмицом "Данас нам је диван дан..." честитали су свом Владики имендан, чиме је на најлепши начин заокружена прослава великог свеца из рода нашег и заштитника Епископа ваљевског Г. Милутина.

Славословно уздарје благодарних завичајаца

Лето Господње 2014. Епархија ваљевска посветила је Светом Ави Јустину, новопросијавшем у реду светих, како Владика Милутин дивно збори- најлепшим даровима којима Господ један народ може даривати. Светковали смо Пренос Авиних моштију 14. јуна, датума њему посвећеном у календару Српске Православне Цркве. Славила је обитељ Ћелија, наша Епархија, цела православна васељена.. Уз Светог лелићког златоуста Владику Николаја, ћелијски богомудри молитвеник, на празник Благовести рођен и упокојен, сведок је и страдалник одрођавања свог народа од вере предачке, али и узор и надахнуће боготражитеља, зналаца Христове науке и пастира Свете нам Цркве свих времена. Свето писмо- Јеванђеље Богочовека Христа му је извор и темељ, смисао постојања у земном животу. Тумачио га је ерудитском мишљу и писанијем, истовремено остварујући предањски подвиг монаха какви су били старци из Египатске пустиње: Ава Антоније, Ава Макарије, Ава Агатон... Тиховатељном молитвом и говором пуним смирења. И назван је Ава, а то име према древној пустињачкој традицији носили су само истински подвижници и учитељи живота. Монаси, који су били жива Јеванђеља Христова, беседио је један од најученијих Архијереја СПЦ данашњице Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко- љубљански Г. др Порфирије (Перић), чија је личност духовника дубоко укорењена управо у сусретима са духовним горостасом у ћелијској светињи.

- Иако никада није био професор Новог завета у некој од богословских школа, предавао је друге предмете (најпознатији је био по Догматици), оставио је егзегетски опус у хиљадама страница. Неговао је предањско-харизматски принцип тумачења, експлицитно одбацујући критички приступ, који је сматрао губљењем времена... Говорио је да је неопходна православна и подвижничка реакција. Да би показао каква та реакција треба да буде, Отац Јустин је сведочио православни подвиг, дефинишући га за кључно правило приступа тексту Библије које гласи: "Веруј, да би разумео!" То правило почива на његовом односу према Светом писму као живој Речи Божјој, која се подједнако снажно обраћа сваком човеку. Али, није му недостајала ни академска подлога. Имао је способности за научни рад на којима би му могао позавидети сваки модеран научник - део је казивања Митрополита Порфирија.

Ава Јустин припадао је оном профилу монаха између чијих живота и Светог писма стоји знак једнакости. Тумачењем Јеванђеља Христовог, сами су њиме бивали протумачени.

Беседе Светог Оца Јустина и данас плене богочежњива срца. Имао је јединствен дар, огромно знање и опитни доживљај Христа Господа због чега је свака му изговорена реч поука и аманет. Студенти Правног факултета из Београда, познати по неговању умећа лепог говора, на академији у Авину част, оживели су неке од његових проповеди. Упркос непрестаним прогонима ондашњих комунистичких власти и свеопштој оскудици у свакодневици живописног манастира Ћелије, Ава Јустин успео је да напише религијско-филозофска дела далекосежног значаја, односно преведе бројне списе са грчког, руског, енглеског и немачког језика. "Пут богопознања", "Филозофске урвине", "Догматика" и чувена "Житија светих" само су део богатог опуса архимандрита др Јустина (Поповића). Исповешћу "Срна у изгубљеном рају" на писанија Авина подсетили су ученици Ваљевске гимназије.

Анђеоски гласови Дечјег црквеног хора "Хаџи Рувим", предвођени диригенткињом Вањом Драгојловић, појали су Тропар Ави Јустину. Са њима је, али и самостално наступила група "Лира поетика", позната по ауторским духовним композицијама. "Стуб ћелијски" и "Јустинове Ћелије" написала је Дајана Петровић у част завичајном нам светитељу. Да песмом молитвено прослављамо дивног угодника Божјег... Ствараоцима из Ваљева, на Светојустиновској академији придружио се и угледни музички уметник фрулаш Бора Дугић, носилац Ордена Светог Саве Другог степена.

Од 1934.до 1948. године, Ава Јустин предавао је на Православном богословском факултету у Београду. Крај њега су стасавали бројни потоњи научници, епископи, свештеници... Светојустиновску академију данашњи студенти ПБФ-а украсили су појањем изворних песама.

Ничеанском идеалу "натчовека", којег прихвата Европа, Ава Јустин супротставио је Богочовека Христа, јединог човекољупца у коме човек радост и спасење може пронаћи. Светосавље, као српско искуство живљења Православља, једини је прави пут, који би наш народ требало да следи у свим временима, порука је казивања професора књижевности Бошка Обрадовића.

Сплетом игара из ваљевског краја, којим су се представили и победили на националном такмичењу чувара народне традиције "Шљивик", свој печат академији дало је Културно-уметничко друштво "Ђердан" из Ваљева.

Како српски лепи обичаји налажу, саборовање је завршено благословом духовног оца верног народа Епархије ваљевске - Епископа ваљевског Г. Милутина. Будући да је Светојустиновска академија приређена у навечерје имендана му - празника Светог Краља Милутина, Владика Милутин заблагодарио је свима на најлепшем празничном бденију, које се замислити може.

За трпезом љубави, у парохијском дому Храма Покрова Пресвете Богородице високопреподобна мати игуманија Гликерија даривала је иконама Мајке Божје и Светог Аве Јустина Митрополита Порфирија, Владику Милутина и директора Патријаршијске управне канцеларије протојереја-ставрофора Стојадина Павловића. Пригодне поклоне ћелијско сестринство поделило је свим учесницима и посетиоцима академије. За благослов и сећање на један од дивних дана у којима нас је љубав Божја и молитва Аве Јустина сабрала...

Извор: Епархија ваљевска