Из Епархије врањске

У манастиру Светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском 2. јула 2015. године намесница ове светиње монахиња Пајсија прославила је имендан. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије уз саслужење свештенства и монаштва Епархије врањске, а у наставку је преломљен славски колач. Епископ Пахомије одлужио је и помен блаженопочившем архимандриту Пајсију Хиландарцу, игуману манастира Светог Прохора Пчињског. Сестринство манастира са игуманијом Јефремијом приредило је трпезу љубави у конаку манастира, а Епископ Пахомије обишао је и манастирску гостопримницу која је у изградњи.

У пету недељу по Духовима, када прослављамо Светог свештеномученика Јевсевија, 05. јула 2015. године, у манастиру Светог пророка Илије у Кацапуну, код Владичиног Хана, Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ врањски Пахомије. Епископу су саслуживали настојатељ ове свете обитељи, синђел Серафим (Станковић), пароси владичинохански, а сабрање су појањем увеличале монахиње манастира Светог Прохора Пчињског и Светог првомученика и архиђакона Стефана.

У току свете Литургије, епископ Пахомије произвео је синђела Серафима, настојатеља ове свете обитељи, у игумана. Свој монашки пут, отац Серафим започео је 2007. године, у манастиру Светог пророка Илије у Илињу-Епархија шабачка, где је обављао послушање економа до 2010. године. Исте године долази у Епархију врањску, а по благослову Епископа Пахомија бива причислен братству манастира Светог Прохора Пчињског, где борави непуних 2 месеца. Од 17. јула 2010. године прима дужност намесника манастира Светог пророка Илије у Кацапуну, где од 2012. године почињу радови на довршетку монашког конака, који је освећен 2013. године. Године 2012., рукоположен је у чин јерођакона, а следеће године у чин јеромонаха, када га Епископ Пахомије именује на дужност настојатеља ове обитељи. Достојанством синђела, отац Серафим одликован је 28. маја 2015. године. Од доласка оца Серафима у манастир Светог пророка Илије, осим довршетка монашког конака, обновљен је духовни живот, увећано је братство, обновљена економија од чега се манастир данас издржава, пре свега пчеларство и пољопривреда.

Извор: Епархија врањска