Из Епархије жичке
Успење Кабларско - Сестринство манастира Успење Кабларско пружило је гостопримство од 7. до 9. августа 2015. године монаху Јакову са браћом и сестрама из Православне Охридске Архиепископије, који су у походе светињама у Србији пошли са благословом Епископа полошко-кумановског и местобљуститеља дебарско-кичевског г. Јоакима. У исто време манастир је посетила мати Ефросинија са браћом и сестрама из Мађарске. Мати Ефросинија је била искушеница у манастиру Месић, Банатска епархија, где је и замонашена.
Црна Река - На повратку из Пребиловаца, где је саслуживао Његовој Светости Патријарху српском Иринеју у освећењу храма Васкрсења Господњег, Епископ жички г. Јустин служио је Литургију у манастиру Црна Река, 9. августа 2015. године, на Светог великомученика Пантелејмона. Саслуживали игуман црноречки Хризостом, протојереј Дејан Јаковљевић и јеромонах Петар, заменик игумана. Молитвено учешће узели су и младићи који помажу на манстирској економији. У манастиру Црна Река, владика Јустин је одпочео монашки живот пре више од тридесет година, 1983. године примио монашки постриг а 1991. године постављен је за игумана ове свете обитељи.
Благовештење - Велика је радост имати пријатеље, а највећи је благослов имати пријатеље са којима ћеш делити радост. Свака Литургија је управо највећи дар заједничарења, која за монаха добија још један посебан значај на дан када прославља славу свога монашког имена. Окупљени око Свете мученице Христине, у манастиру Благовештењу, црнорисци и мирјани, осетили су радост заједнице са својима по духу која се највише осетила на литургијском сабрању којим је началствовао епскоп Јустин уз саслужење монаштва Епархије жичке. Честитајући празник окупљној пастви, Владика се најпре осврнуо на живот и подвиге свете мученице, истакавши да је „Господ у Цркви поставио своје слуге – једне као мученике, друге као апостоле, треће као пророке, четврте као девственике, подвижнике који су се – не клонили овога света, него живели за овај свет, али молитвом, далеко од свих телесних уживања.“ Истакавши врлину девствености као највећи подвиг и највеће чудо у овоме свету, Владика је поручио да: „… морамо да држимо заповести Божије, да се уздржавамо, да се чувамо – и тело, и ум, и језик, и вољу – све да чувамо и све да саобразимо ономе што Господ Бог од нас тражи. То и јесте подвиг, то и јесте труд, али ми имамо помоћ од свих светитеља Божијих. Нека овај данашњи дан буде поука свима нама, да и ми знамо да је пут нашега спасења трновит, али истинит и спасоносан. Потребно је само мало да се потрудимо, потребно је само мало да хоћемо да живимо како треба по заповестима Божијим и све ће нам Господ Бог помоћи.“
Никоље - Никоље, древна светиња у којој свака стопа одише историјом, у којој живе монахиње, њих седамнаест на броју, махом старице, о којима предано брине настојатељица манастира, мати Јелисавета, са својих пар млађих сестара. Са истом пажњом којом их негује, припремила је мати и имендан својој игуманији Евпраксији и сестри старици Ани, чија је прослава започела у маленој манастирској цркви, тихом монашком литургијом, коју је служио архимандрит Тимотеј. Након литургијског сабрања, уследила је брижљиво припремљена трпеза љубави и несвакидашњи догађај дружења са старицама монахињама које су младом, окупљеном монаштву, одржале својеврсни час монаштва, али онако – без речи, само својим постојањем и деловањем. Ако икада будете у прилици да се нађете у друштву ових старица, за трен ока ће Вас разоружати, запленити сву Вашу пажњу и, лако и нечујно, постаћете део нечега колико једноставног толико несвакидашњег – постаћете део њиховог света.
Шта има толико посебно у дружењу са старицама, питаћете се… Сва необичност се састоји баш у тој блаженој старости, која нêмо сведочи о животу испуњеном најузвишенијом Христовом науком. Када Вам без икакве речи и проповеди одшкрину врата свога духовног дома, постајете сведоци једног света сатканог од дечије радости, мира и молитве, где је сва теологија осликана у погледу и осмеху, и на лицу на коме свака бора сведочи о борби, а благост о смиреној победи… А биле су и остале део историје…
Њиховим гласом испеване, богомољачке песме добијају свој прави смисао, и у трен ока целим бићем разумете све узвишене истине одевене у најпростије речи које чине да се осећате као да сте у времену Владике Николаја, чију живописност употпуњују монахиња од осамдесет и нешто лета, речима да су њени родитељи били Богини паметњаковићи, јер су Бога знали… ово чудесно путовање кроз време и светове прекинуле су речи оца Тимотеја које су нам свима биле у души: Какви ли ћемо ми бити кад остаримо?
Извор: Епархија жичка
