Из Митрополије дабробосанске
Вишеград - У манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда започети су радови на живописању олтарског простора манастирског храма. Фреске живопишу академски сликари Драго Вучић из Билеће и Бранислав Ковачевић из Пала, а живописање олтарског дијела цркве требало би бити завршено до 20. септембра, како би овај манастирски храм на дан освећења, 29. септембра, добио нови унутрашњи изглед. По ријечима настојатеља манастира архимандрита Јована Гардовића, израду живописа олтара манастирске цркве у Добрунској ријеци својим прилозима помогли су протојереј Драган Станишић из Београда и професор др Станка Стјепановић из Београда. Крајем прошле године завршени су и радови на постављању камене фасаде цркве, а ових дана врши се поплочавање дијела манастирске порте и уређење просторија народног дома.
Равна Романија - На Равној Романији је у недељу, 11. августа, одржан традиционални Романијски сабор под називом „Теби, горо Романијо“ и обиљежен Дан манастира Светог великомученика Георгија, односно 11. годишњица од његовог освећења. Тим поводом је, по благослову Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског господина Николаја, Свету литургију служио протојереј-ставрофор Миломир Ковач, уз саслужење свештенства Митрополије дабробосанске. Пригодну бесједу у храму изговорио је јереј др Владимир Ступар из Фоче који је, тумачећи прочитано Јеванђеље о чудесном Христовом исцјељењу слијепих и бјесомучника, између осталог рекао да су истински боговици они који Бога носе у срцу и који имају чисто срце. „Зато наша Православна Црква учи да је видјети и познати Бога могуће само у свјетлости лица Његовог, што је могуће и нама оствариљиво кроз Свету литургију гдје, причешћујући се Тијелом и Крвљу Христовом, бивамо причасници божанске свјетлости и божанских енергија. Стога је и наш народ, кроз своју црквеност и кроз богослужење Цркве одувијек био небески народ,“ нагласио је отац Владимир. Он је додао да ми у Литургији добијамо цијелога Христа и тиме имамо предокус царства Божијег и рајскога живота и живимо као они који носе Бога у себи. „Због тога је позив на преображај и виђење Бога, као и на виђење ближњега као Бога, могућ у оквиру Литургије, јер је људска љубав недовољна да обухвати све, а божанска Христова љубав обухвата све и она нас оспособљава да истински волимо једни друге и да искусимо рај,“ закључио је Ступар. Послије литургије одслужен је помен за око 4 000 погинулих бораца и цивила у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату са простора Сарајевско-романијске регије, чија су имена, умјесто фресака, исписана на зидовима у овом храму, а потом је обављена трократна литија око храма. У порти манастира одржана духовна академија, чији је покровитељ била општина Соколац, а организатори су соколачка Установа за културу "Перо Косорић" и продукција "Слај" са Пала. Настојатељ манастира јеромонах Андреј Ковачевић уручио је начелнику општине Соколац и куму манастира Миловану Бјелици, копију чудотворне иконе Мајке Божије и Господа Христа за његове заслуге у подизању и бризи о овоме манастиру. Бјелица је подсјетио да је ово 12. саборовање у порти манастира, гдје се прислужују свијеће воштанице за душе оних који су најзаслужнији да се овдје данас слави име Божије. „Овдје се састајемо да покажемо колико православље живи у духу братства међу људима. Пружамо руку непријатељима да се уразуме, јер само тако живот овоземаљски може да испуни Божији закон“, истакао је Бјелица. Према његовим ријечима, вијековима је Романија „истурала груди освајачима и свакој несрећи, била усправна у времену ропства, а у данима слободе није се узнијела у побједама“. „Ми који живимо у слободи, коју су нам борци донијели својом жртвом, морамо се запитати да ли смо се њима адекватно одужили, а сигурно је да нисмо, јер има много тога што би требало урадити да би њихови потомци и сви боље живјели“, рекао је Бјелица. Бјелица је истакао да се у општини Соколац чини све да се помогне онима који су изгубили најдраже у одбрамбено-отаџбинском рату. У културно умјетничком дијелу програма учествовали су Омладинско позориште са Пала, Дејана Хршум, Славиша Гуја и његова кћерка Зорана, Културно-умјетничко друштво „Романијска луча“, гуслар Жељко Тодоровић из Сокоца, „Гоци бенд“ и други
Завидовићи - На празник Светог великомученика Пантелејмона, у петак 9. августа, обиљежена је слава манастира Удрим у Гостовићу, општина Завидовићи. Славски обред на рушевинама манастирског храма ове средњовјековне светиње служио је парох завидовићки протонамјесник Зоран Живковић, у присуству двадесетак вјерника. Славски колач и жито ове је године припремио кум славе Чедо Недић из Каменице, док се за наредну годину кумства прихватио Бранислав Ристић, који живи поред самог некадашњег манастира. Народно предање манастир Удрим или манастир Гостовић, како се још назива, веже за династију Немањића и краља Драгутина, али поузданих података о његовом настанку нема. Први помен овог манастира имамо у Беочинском поменику из 17. вијека, као и у једном запису на Служебнику, штампаном 1518. године у штампарији Божидара Вуковића у Млецима. Ове књиге су се налазиле у манастиру Возући. На другом листу Служебника записано је да се зна да је књига „прилог светом Гостовићу храму“. Један анонимни аустријски извјештај из 1716-1717. године, помиње, између осталог, и брдо Гостовић и на њему манастир Гостовић. На основу тога може се закључити да је манастир до тада постојао. Убрзо послије тога манастир је порушен и док су други манастири обнављани, углавном током 19. вијека, манастир Удрим-Гостовић остао је у рушевинама. Иако Удрим није више обнављан, народ из његове околине се окупљао око манастира, а саборовање на дан Светог Пантелејмона постала је традиција Гостовићана, која се одржала и до данас, иако је скоро сав српски живаљ овога краја, ратне 1992. године, напустио своја вјековна огњишта.
Источни Стари Град - У храму Светог Пантелејмона на Вучијој Луци, поводом крсне славе храма и општине Источни Стари Град - Светог великомученика Пантелејмона, у петак 9. августа, служена је света Литургија. На Литургији је началствовао протореј-ставрофор Милорад Љубинац, а саслуживало свештенство Митрополије дабробосанске. Након Свете Литургије обављена је литија око храма, славски обред храма и Општине, те уприличен пригодан културно-забавни програм, а у парохијском дому приређена трпеза љубави. Прота Љубинац је у својој бесједи пожелио вјерницима да Божији благослов буде увијек присутан на овим просторима, истичући да је, иако је ријеч о малој парохији и заједници, веома позитивно то што у овим временима народ из овог краја посјећује своју цркву. Он је похвалио рад надлежног свештеника јереја Миљана Рађеновића, и истакао да ће сви вјерници који дођу у овај храм током празновања имати прилику да се поклоне и цјеливају изложене мошти Светог великомученика Панталејмона, чији је један дио, за ову прилику, донесен из Старе православне цркве у Сарајеву, а други са Кипра. Претходне вечери у храму на Вучијој Луци уприличен дочек моштију овог светитеља те вечерње богослужење, а служен је парастос за 98 погинулих бораца Војске Републике Српске са подручја општине Источни Стари Град.
Извор: Митрополија дабробосанска
