Из штампе изашао 257. број часописа „Светигора“
Оно што ниче из сјемена Божијег – остаје неуништиво (приказ 257. броја „Светигоре“)
Читава ова година у знаку је Светога Јована Владимира, 1000 годишњице његовог мученичког страдања. И нови, успењски, 257. број „Светигоре“, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске отвара бесједа „Свети Јован Владимир није темељио дом на пијеску“, коју је Вископреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије изговорио у Бару, 4. јула, на празник Светог Јована Владимира. Хиљадугодишњици Светога Јована Владимира посвећена је и бесједа др Васиља Јововића на свечаној духовној академији поводом храмовне славе Полагања ризе Пресвете Богородице у Бијелој, 14. јула „Свети Јован Владимир у историји и предању“. О житију и култу светитеља пише и Андрија Бановић.
Поред јубилеја хиљаду година Светог Јована Владимира, „Светигора“ се осврнула и на друге велике датуме. Репортажа о прослави 220-годишњице Мартинићке битке насловљена је „Мартинићки јунаци – настављачи дјела светог Лазара Косовског“ . Као и у прошлом, тако и у овом броју „Светигора“ подсјећа на јубилеј везан за српског генија Николу Теслу. У Никшићу је у 23. јула на платоу испред саборног храма Светог Василија Острошког одржана духовна академија поводом 160 година од рођења Николе Тесле, на којој су говорили еминентни стручњаци, познаваоци дјела и живота Тесле. Сабрање је благословио митрополит Амфилохије, које „Светигора“ преноси као текст „Настављач пророчког предања цркве Божије“.
Централна тема успењског броја „Светигоре“ јесте тема о којој је расправљао читав православни свијет – Свети и велики сабор на Криту. Са тог сабора на неколико страница објављена је посланица, под званичним називом „Окружна посланица Светог и великог сабора Православне цркве, Крит 2016“, као и „Порука Светог и великог сабора Православне цркве православном народу и сваком човјеку добре воље“. Сам појам Светог сабора изазвао је много недоумица и непознаница. О суштини тог сабрања разговарано је са митрополитом Амфилохијем у разговору „Велики и свети сабор – пројава јединства цркве“. Владимир Радовић се постарао да укаже на историју ранијих великих сабора и да хронолошки прикаже атмосферу сабрања на Криту, на Педесетницу ове године – „Свети и велики сабор Православне цркве“.
Велика радост за Српску цркву и за Митрополију црногорско-приморску била је хиротонија „новог апостола цркве Христове“, како гласи репортажа Раја Војиновића о рукоположењу архимандрита Кирила Бојовића, главног и одговорног уредника часописа „Светигора“, у чин епископа. Дана 31. јула у Саборном храму у Подгорици хиротонију је обавио Његова светост Патријарх Иринеј, који је тим поводом изговорио бејседу „Да Господ благослови новог архипастира наше Цркве“. Вјерним чедима цркве тога дана приступном бесједом „Само у крајњем смирењу дјелује дух свети утјешитељ“ обратио се новоизабрани епископ диоклијски, а сабранима за празничном трпезом брат владике Кирила, адвокат Радован Бојовић, који је своје поздраве завршио ријечима „да се свијетли свјетлост твоја пред људима“.
У рубрици култура дат је преглед дешавања трећег по реду херцегновског Трга од ћирилице, преглед дешавања до 10. августа. Ћирилица је била инспирација пјесника Вукића Гара Брајковића, чија поезија је заступљена у новом броју. Др Ксенија Кончаревић написала је помен преминулој монахињи Анастасији (Дамјановић).
На самом крају листа налазе се уобичајене хронике из свијета, помјесних цркава, отачаствене цркве и Митрополије црногорско-приморске и једно саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске о томе да је поново онемогућена преображењска Света литургија на Ивановим коритима.
Марија Живковић
Извор: Митрополија црногорско-приморска
