Из Васкршње поруке митрополита Амфилохија

У свјетлости Христове Голготе и васкрсења два су начина људског личног и свеопштег постојања: жртвовање себе за друге саможртвеном љубављу или жртвовање других себи, својом саможивошћу и егоизмом. Отуда је историја Цркве Христове, а тиме и свеукупне творевине, сва у знаку Христове Голготе, распећа и васкрсења. У свему је уписана Христова Тајна вечера са његовим призивом ”да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби… да буду једно као што смо ми једно” (Јн. 17, 21.22), каже се у Васкршњој поруци митрополита Амфилохија и додаје:

Христовим страдањем и васкрсењем се догађа та обнова, вјечна новина свега: ”Ево све чиним новим” (Откр. 21, 5). Васкрсење Христово, сапогребење са Њим и саваскрсење човјека и свијета, представља уствари ново стварање, овог пута не из ничега, као прво стварање, већ из преображаја већ једном створенога, његовог очишћења и ослобођења од гријеха, сатане и смрти.

Извор: Митрополија црногорско-приморска