Из Васкршње посланице антиохијског Патријарха
„Милошћу Божјом Јован X, Патријарх Антиохије и свега Истока, сабраћи Архијерејима, пастирима Свете Цркве Антиохијске, возљубљеним синовима и кћерима свуда у свету под овом апостолском столицом: Христос васкрсе!“
...Како сведочимо Васкрсење Христово, пита се Блажењејши Патријарх антиохијски? „Сведочимо га љубављу, јер је љубав круна свих врлина. Сведочимо га када сазерцавамо стазу Васкрсења, кушајући одатле нектар који управља нашим животима. Божанска љубав је љубав која је започела стазу нашега васкрсавања онда кад нам је показала како је Господ снисходио нашој понизности, лежећи у јаслама ради нашега спасења. То је она иста љубав која Га је довела на наш свет, којом је Он извор љубави, и која је у стању да Га уведе у наша срца. То је она божанска љубав која Га је изаслала да ходи стазом ка Крсту, која продире таму гроба, таму оних душа које су роптале под теретом греха, дајући жедним душама изворе спасења силом љубави...
... Одбацујемо подвргавање логици тероризма, екстремизма и етикетирања других као неверника. Ми исказујемо реч против логике сукоба, али то не значи да исказујемо реч потчињавања онима који се огрешују о наша освештана људска и друга права. Без обзира на то како су тешка времена, ми смо засађени у нашој земљи, и из овог земљишта узгајамо семена вере у Бога и Отаџбину у душама чеда наших. Слични смо класју пшеничном које ветар њише, али се одупире силом Онога који је моћан љубављу.
... Спас Сирији долази преко логике речи и дијалога који може очувати суверенитет и јединство земље. Котва њенога спаса јесте реч помирења, реч истине против логике насиља, екстремизма и тероризма. Васкрс Сирије биће ако она постане грађанска држава која шири своје руке свакоме под њеним кровом. Наше је право да живимо у Сирији, и наше је право и одговорност међународне заједнице да пресушујемо изворе оружја које је прогнало наше синове са наше родне груде..
Логика речи и дијалога једино може спасити и Либан на темељу неговања грађанских права и коегзистенције. Позива се сва политичка елита Либана да интересе земље уздигне изнад интереса својих сопствених. Либан је имао опит који нас све може подсетити на то да је цена рата и сукобâ скупоценија неголи цена договора и дијалога. Овај дијалог ће очувати Либан као срце стабилног Истока, при чему ће Исток бити јемац безбедног света.
Боже, подари нам дух твога мира, благослови наша чеда свуда у свету, буди са расељенима, зацели ране нас људи, подари мир нама и свету, руководи душама покојних изобиљем твоје милости, ојачај нас и дај нам снаге да тешимо оне који су у жалости, просветли очи наше да видимо светлост твога славног Васкрсења као почетак васкрса наше земље, како бисмо певали устима и срцем: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и онима у гробовима живот дарова!“
Посланица је дата у патријарашкој резиденцији у Дамаску.
Извор: Антиохијска Патријаршија, превод са енглеског протођакон Радомир Ракић
