Из живота српске парохије у Каракасу, Венецуела

У цркви Светог Великомученика Георгија у Каракасу, главном граду Венецуеле, која припада Епархији буеносајреској и централно-јужноамеричкој, у недељу шесту – Недељу о Слепом, служена је Света Литургија. Јереј Александар Ђурђевић, који је на ову парохију постављен од стране надлежног администратора епархије Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, служио је Свету Литургију уз саслужење оца Кирила из Руске Православне Цркве.

Отац Кирил, по професији стоматолог, неколико година је опслуживао две српске цркве у Венецуели, где је српска православна парохија основана је 1955. године од стране углавном политичких емиграната, који су у ову земљу дошли после Другог светског рата, због неслагања са тадашњим југословенским комунистичким режимом. Поред овог храма, у Венецуели постоји још једна српска црква у граду Маракај, удаљеном око 100 километара од Каракаса, посвећена Светом Јовану Крститељу. За подизање овог храма заслужан је блаженог спомена архимандрит Гаврило Савић.

На Литургији је појао хор цркве Светог Ђорђа у Каракасу. Надахнутом литургијском беседом отац Александар се осврнуо на период попразништва Васкрсења Христовог. -Данашња Недеља о Слепом последња је недеља пред оданијем Свете Пасхе. То је спомен на чудесни догађај даровања вида човеку. Господ је слепорођеном уз телесни вид отворио и духовни вид. Духовни разум види светлост Истине, и ретка је појава у савременом свету. Он је истинска и насушна потреба данашњег човека, беседио је отац Александар.

После Свете Литургије приређена је трпеза љубави на којој се, захваљујући вредним рукама српских домаћица из Каракаса, могао осетити мирис традиционалне српске кухиње, али и венецуеланских специјалитета. У разговору са верним народом отац Алекандар је истакао да је прихватио службу која није ни мало лака. - Изабрао сам Венецуелу и ову мисионарску парохију у нади да ће Црква заживети богослужбеним животом и да ће, као таква, бити ослонац српског народа на овим просторима, истакао је отац Александар.