Изабрани митрополит Јоаникије богослужио у Стањевићима

Изабрани митрополит Јоаникије богослужио у Стањевићима
Изабрани митрополит Јоаникије богослужио у Стањевићима
Изабрани митрополит Јоаникије богослужио у Стањевићима
Изабрани митрополит Јоаникије богослужио у Стањевићима

Изабрани Митрополит црногорско-приморски Јоаникије служио је 20. јуна 2021. године, на дан Силаска Светога Духа на апостоле, свету архијерејску Литургију у манастиру Свете Тројице - Стањевићи уз салужење братије манастира, као и бројног свештенства, монаштва и верног народа. Слава Тројчиндан се у том обновљеном манастиру прославља од 1994. године.

У току свете Литургије, пре светог причешћа, изабрани митрополит Јоаникије се обратио словом архипастирске беседе:

- Господ је рекао својим ученицима да никуд не иду из Јерусалима и чекају док се не обуку у силу са висине, а у недељни дан док су били на молитви у чудесном догађају на свете апостоле силази Дух Свети у виду огњених језика. Тај огањ Духа Светога прожео је њихова срца, њихове мисли и умове и осјећања и вољу и цијело њихово биће, то је та сила са висине, она духовна одјећа коју је Адам изгубио првородним гријехом. Овим се види да је Господ, извршавајући дјело спасења, очистио људску природу од гријеха и вратио јој природно достојанство. Они апостоли који су се на Велики петак показали као обични људи, као кукавице па су се разбјежали, а касније их је Господ окупио својим васкрсењем, међутим тек од овога момента они добијају то божанско пуномоћство да проповједају ријеч Божју и да је шире и свједоче дјело Христово, Они су на овај дан открили смисао Христовог дјеловања и познали истине. Није случајно што се овај дан Силаска Светог Духа на апостоле, Тројчиндан, зове и рођенданом Цркве. Тада је Црква добила све дарове, освећење, силу, и што је јако важно, заједништво Духа Светога, Само Господ може да учини да се људи толико разуију и да свако, ма којим језиком говори, у том тренутку разумије смисао Петрове проповједи. Дешава се врло често да они који су блиски и који се разумију, разумију се и без много ријечи, чак и без иједне ријечи, таква је та духовна блискост. То је рођена Црква, то је вјера која се преноси Духом Светим, а Господ извршава дјело и он је суштина наше проповједи, Света Тројица у чије име се крштавамо.

- Ми хришћани смо дужни да чувамо тијело Цркве и да га градимо, уљепшавамо, да уљепшавамо дом своје душе, али ту љепоту Божју коју примамо, да је умножавамо и ширимо и у породици и у манастиру и шире, у друштву цијеломе, Наша света служба је служба помирења. У овом свијету има пуно подјела и мржње, а мржња разара онога ко је носи у своме срцу, а дјелује разорно и на околину, те када се наше срце ослободи и препороди, онда ће се ослободити и препородити и они око нас. Стално се питамо кад ће нам бити боље, а биће боље кад ми будемо бољи. Ни наука ни технологија ни политика нема ту снагу да препороди човјека, препорађа га чиста, права, Божја, истинска вјера, апостолска вјера, истина Божја, љубав, правда и милост Божја, а свему томе је вјера основа. Свако од нас подложан је неким лошим утицајима, свако од нас коже да застрани и поклекне, као апостоли који су често гријешили, али то није страшно, страшно је кад човјек у гријеху хоће да остане. Црква има увијек разумјевања за људске слабости, мане и недостатке, али има и благодат Духа Светога да се сви ти недостаци полако уклањају и да се човјек уз помоћ Божије благодати обнови и да постане свети, јер су хришћани позвани на светост, то је наш пут и другог пута немамо, нагласио је изабрани митрополит Јоаникије.

- Било је језиво видјети како је раније изгледао манастир Стањевићи, све докле није блаженопочивши Митрополит овдје послао једнога честитога и трудољубивога монаха, игумана Димитрија, који се узидао у обнову манастира, а касније га је наслиједио отац јефрем који је све уобличио, допунио и украсио. Најважније је што је сада овдје окупљено лијепо монашко братство и што је светиња оживјела и испуњава се душама вјерних на светим службама. Овај обновљени манастир символ је обновљене Црне Горе, а Црна Гора има много потенцијала за добро, пуно мјеста и простора за свакога. Нажалост видимо да Црна Гора има и тај потенцијал да разара саму себе, и понекад тако изгледа ситуација, као да ни зашта нема снаге него да разара саму себе. Можда има Црна Гора толико богатства и потенцијала па се понекад окрене наопако. Ту снагу коју има треба да окрене на добро и да се изграђује и обнавља, а тада можемо много тога да урадимо. Како је отац Јефрем обнављао ову светињу? Је ли имао неку банку па да узима колико год пара треба? Отац Јефрем је дошао без динара, али је имао оно што је вредније, вјеру, насмијано лице, вољу, а то је било довољно. Око њега се окупила братија, вјерни љиди, људи из разних сталежа, али су се сви овдје сабрали и објединили око ове светиње и тако треба да се ради у Црној Гори, а не овако како се ради и дочега смо дошли, Међусобни наши проблеми у Црној Гори неће се ријешити ни из Брисела ни из Вашингтона. Кад су усвојили резолуцију о Сребреници, гдје је Јасеновац, Јадовно, Велика…? Кад је власт и кад су посланици у Црној Гори поменули злочин у Велици? Тек ево скоро. Гдје су власти биле да осуде те злочине, да се поклоне жртвама, а та мјеста се налазе овдје, у Црној Гори. Претходна власт је потискивала ова страдања, али је то остало у народном памћењу. Они који се хвале да су антифашисти, фашистичке злочине геноцидних СС дивизија, никада нијесу осудили. Ово говоримо као народ, али је наша служба служба помирења, рекао је владика Јоаникије.

- Ако се испунимо благог духа од овог празника мира, љубави, слоге, правде, истине и доброте, па да будемо људи и прво сједнемо и разговарамо, да видимо како ћемо помоћи народу, држави, како ћемо ријешити наше унутрашње проблеме које нико други не може да ријеши, а није ни поштено ни људски ни у складу са нашим менталитетом да било ко други у нашој кући долази да нас мири и успоставља ред, нагласио је владика Јоаникије и позвао оне који су на власти да се ослободе вишка страсти, мржње и осуде и да се као одговорни људи побрину о интересу народа, а не о личном и интересу својих странака.

Изабрани Митрополит је позвао све да се заједно помоле на свети дан за свакога, а понајвише за измирење и да Бог да разума онима који данас воде Црну Гру да седну и разговарају као људи и нађу најбоље решење које народу одговара и целој Црној Гори.

Након свете службе Божје, на платоу испред храма, свечано је преломљен славски колач, а након благосиљања колача, изабрани Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је још једном благословио и поздравио свечаре и драге госте, посебно обративши пажњу на децу која су са својим учитељима дошла из школе Први јун из Подгорице, који славе Силазак Светога Духа и редовно долазе у манастир на славу.

- Појам сједења Христа са десне стране оцу није неки просторни појам, већ је то ријеч за највећу славу коју је Бог одредио човјеку, а Господ исус Христос који је примио људску природу, ју је удостојио те части. Зато је послао Духа Светога на своју Цркву, као своје тијело, да је оживи, да му да дисање и цвјетање и напредак и радост новога живота. Апостоли који су се разбјежали на Велики петак, од тог момента, постали су неустрашиви проповједници имена Божијега и Јеванђеља Христовога, и нијесу се зауставили нити су се препали од власти овога свијета, него су за име Божје, проповједајући ријеч Божју, свједочећи и чинећи многа чудеса, на крају сви и животе своје дали и крвљу својом засвједочили проповјед Јеванђеља Божјега”, рекао је Владика који се осврнуо на лик апостола Павла, који је претходно био гонитељ Цркве, а постао велики проповедник и сведок Христов: 

- Он је слика свих оних који нису били очевици Христови и нису са њим јели и пили као апостоли, нити су слушали Његове ријечи, али их је Господ Духом Светим надахнуо те су свједочили вјеру на исти начин као и апостоли. Није случајно што је дјело апостола Павлла чак и веће или се равна са дјелом осталих апостола. Наша вјера је апостолска, оригинална, она је истинска, са истинског извора, и Господ, када говори о Духу Светоме, он говори као о води живој којом треба сви да се напојимо. Дух Свети напаја душу, а душа је таква да не живи само о земаљском хљебу, већ о свакој ријечи која излази из уста Божјих. Тај небески хљеб који нам је Господ оставио, заправо је Он сам, свето причешће које нас храни да живимо живот достојан и Бога и човјека. Када је човјек духовно здрав и испуњен, њему је онда све лако. Сви људи су оптерећени овоземаљским стварима и да повратак на прави пут није лак, али нас Господ подиже и Он је победитељ сваке наше слабости, дајући нам смисао, решење, радост и окрепљење. Обновљени манастир Стањевићи слика је обновљене Црне Горе и великог дјела нашег блаженопочившег митрополита Амфилохија, слика славне и прослављене Његошеве Црне Горе, Црне Горе Марка Миљанова и Светог Петра, слика опјеване Црне Горе, а не оне која дијели браћу, свађа људе и која се претворила у пакост и све што не ваља. Народ у Црној Гори зна шта је достојно Црне Горе а шта није, и не може се свак позивати, нарочито ако се позива ради ситног интереса, рекао је изабрани Митрополит и подсетио на обнову Црне Горе која је одбранила веру и светиње:

-То је та Његошева и Амфилохијева Црна Гора. Митрополит Амфилохије је био велики страдалник и мученик, велики Митрополит, душа за Христа напаћена. Распињао се са Христом цијелих 30 година његове свете службе, колико је само претрпио увреда, колико псовки, колико је блата бацано на њега, али све је то од њега отпало и његов лик се појавио пред престолом Божијим у свјетлости, као наш духовни отац и као обновитељ светиња и обновитељ Црне Горе. То је Црна Гора Светог Петра, Његоша и Амфилохија.

Након беседе изабраног Митрополита уследио је свечани програм духовне академије, која као део прославе славе манастира постоји од 2014. године, а ове године је посвећена новом страдању нашег народа од 1941. године. На почетку духовне академије присутнима се поучним словом обратио проф. др Далибор Петровић који је дошао са Православног богословског факултета ”Свети Василије Острошки” Универзитета Источно Сарајево. Он је такође уручио поклон факултета у Фочи за обнову манастирске библиотеке.

Светој Литургији и духовној свечаности присуствовали су конзул Републике Србије, градоначелници Будве, Тивта и Херцег Новог.

Извор: Митрополија црногорско-приморска