Изјава Патријарха антиохијског Јована X
Дижемо очи своје горама одакле нам долази помоћ
Наше земље пролазе кроз тешки период живота и са својим народима суочавају се са изазовима с пуно опасности. Ово болно стање у којем смо се нашли, а у којем многим људима прете убиства, отмице, присилне миграције, као и употреба оружја за масовно уништење, кршење међународног права, бомбе које свуда унаоколо уништавају безбедност појединаца и њихових домова, док се религија користи за изазивање раздора међу сународницима - све то чини да се осећамо јадно и тужно. Рат и даље прети нашим државама и чини се да су умањене шансе за успостављање мира. И поред свих ових невоља, наша Црква, која је ухватила дубоког корена у овој земљи, и ми инсистирамо на одређеним заједничким принципима као основама за њено учешће у јавним пословима. Она захтева да међународне организације преузму одговарајуће кораке који би имали за циљ заштиту становника ових држава.
Наша Црква позива све ангажоване државе да напусте, посредно или непосредно, све своје личне ускогруде интересе да би помогле да се припреми одговарајући контекст за Сирију и тако дође до основа политичког и мирног решења путем дијалога, а не путем смртоносног сукоба.
Ми такође инсистирамо на сазивању свих органа УН које ће усвојити нови приступ повратку безбедности за народе у овом региону, који иначе плаћају високу цену услед оваквог стања ствари у Либану, Ираку, Палестини и Египту. Овакав став изражавамо гласно и јасно пред нашом и међународном јавношћу услед трагедије која се понавља из дана у дан и која удара на сваку донедавно безбедну кућу и село. Осуђујемо свако насиље над слободом човека и сваки чин који штети људском достојанству. Овакво насиље осуђују логика божанског осећаја убаченог у срце сваког људског бића, логика Јеванђеља и учење Христа Господа, Весника љубави и мира, као и одредбе међународних споразума. Ово је наш приступ као Цркве и као људи који се суочавају са оним што се сада дешава. Ми не сматрамо себе верском мањином, и нећемо икоме дозволити да нас тако посматра, него само кроз перспективу наше пуне националне и грађанске одговорности.
Ми ћемо сарађивати са свима који су добронамерни да се досегне усаглашени национални став, који ће настати нашим договором у вези човека, друштва и улоге политике у развоју културе. Киднаповање наша два брата, Митрополита Јована (Ибрахима) и Павла (Јазигија), један је од случајева који дели наше грађане на две стране и у чијем светлу не можемо остати без одговора.
Овом приликом дужност нам је да подсетимо јавност да су прошла четири месеца од овог тужног догађаја. Све ово време је прошло са пуно неизвесности, гласина и анализе разлога отмице, околности њиховог отимања и њихове судбине. Током ових месеци наша Црква остала је у непрестаној молитви и наставила је да узноси молитве Богу Свемогућем да их закрили својом милошћу. Она је све ово урадила са пуном свешћу да наше понашање, понашање нас верника који живимо у љубави и миру, не може бити другачије него у потпуном складу с нашом вером, добро укорењеном у Крсту и дубоко укорењеном у Васкрсењу. Док су наша срца и срца наших људи била загрејана молитвама и молебанима за безбедан повратак наша два вољена епископа и свих отетих, Патријаршија антиохијска и свег Истока је учинила све од себе и контактирала све међународне и регионалне институције и покуцала на сва црквена, регионална и међународна врата. Упркос свему овом, нисмо добили одређено и поуздано обавештење у вези овог хуманог проблема на било који задовољавајући начин. Захваљујемо свима које се баве овим питањем на напорима у вези овога и ценимо све оне племените људске ставове и залагања који су исказали солидарност и помоћ, па иако нису довели до очекиваног циља. Отмичари, они који стоје иза њих и они који скривају овај злочин, свесни су лоших последица отмице ова два хришћанина у региону и међу становницима овог подручја.
Као заједница која је свесна своје културне улоге и будући да је интегрални део друштва ове земље, настојимо да будемо у пуној хармонији са својим историјским наслеђем. Стога ћемо остати дубоко укорењени у овој земљи, увек покушавајући да будемо посланици мира и дијалога. Па ипак, осуђујемо оно што се десило и чудимо се недостатку ефикасних напора да се стане на крај овој болној стварности. Ми се такође питамо зашто нема довољно информација о нама. Ми ћемо планирати наставак рунде посета са циљем да што пре дође до коначног решења овог проблема. Ћутање нимало не помаже, али охрабрује нас да захтевамо хитно ослобађање Митрополита, и свих оних који су отети. Очекујемо да међународно заједница буде одговорна око окончања ове ситуације. Ми такође желимо да добра залагања превладају у целом региону. Чули смо да се ова међународна заједница често претвара како плаче за хришћанима на Истоку и како жали због онога што се код њих назива - лоша ситуација. Међутим, не треба нама ова утеха, јер наша судбина у нашим земљама истоветна је судбини наших сународника са којима смо живели и живимо у љубави и слози већ дуго, дуго времена. Нама је заиста непопходна помоћ како бисмо сазнали судбину наше браће, и уверени смо да међународна заједница има капацитета, ако хоће, да разреши ово питање.
Молимо се Богу да укаже своју милост онима који су изгубили животе због оваквог стања ствари, а да утеши срца оних који су ожалошћени и ободри оне који пролазе кроз патње.
Нека нас Свемогући Бог заштити Својом праведном руком и нека нам улије надахнуће за добро путовање у будућност.
Извор: Антиохијска Патријаршија
