Изложба о обнови Хиландара у Галерији САНУ

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј отворио је јуче у Галерији Српске академије наука и уметности, у Београду, изложбу "Обнова Хиландара, шест година од великог пожара". Свечаном отварању је, поред представника културног и јавног живота у Србији, присуствовао и Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије. Патријарх српски Иринеј, проглашавајући изложбу отвореном, истакао је да је манастир Хиландар веома значајан за српску културу и народ јер су се на том месту школовале неке од најзначајнијих личности српске историје. Историја Хиландара везана је за историју српског народа, и оно што се дешавало том манастиру дешавало се и народу.

"Када је Хиландар цветао, то се дешавало и српском народу, али и обрнуто, а последњи пример за то је управо пожар који се догодио 2004. године, који као да је најавио једну од највећих трагедија српског народа, која се недуго после пожара десила на Косову и Метохији", рекао је Свјатјејши Патријарх Иринеј и наставио речима да Србија, иако се налази у тешком економском стању, мора да пронађе начин да настави обнову Хиландара.

На отварању изложбе присутнима се обратио и министар културе Србије Небојша Брадић истакавши да је у пожару 2004. године заувек нестала баштина коју су нам оставили градитељи и коју смо чували протеклих осам векова. Према његовим речима, Министарство културе и Влада Србије обнови манастира Хиландар дају подршку која "далеко надилази елементарно административно испуњавање обавезе и нема никаве дилеме да ће тако бити и убудуће".

Изложба ће бити доступна јавности од 24. марта до 2. маја ове године, а посетиоци галерије САНУ ће имати прилику да чују, али и виде и оно што није свима и свакодневно доступно - процес обнове манастира.

Аутор изложбе Мирко Ковачевић је, на крају отварања, рекао да је поставка, превасходно, посвећена обнови Хиландара и да не представља манастир и његова блага, него последице пожара који се десио у марту 2004. године, као и ток радова на његовој обнови. Према његовим речима, обнову последњих шест година помажу Задужбина Хиландара у Београду, Влада Србије, Српска православна црква и држава Грчка.

Посетиоци изложбе, поред фотографија, макета и планова који приказују обнову манастира, први пут могу да се упознају и с новим сазнањима о редоследу, односно времену настанка појединих делова утврђене целине монашког насеља, до којих се дошло током извођења радова.

После уводног дела поставке, у којој су приказани Света Гора и Хиландар, следе пројекти обнове, од којих су најзначајнији радови на Синодику из 1814. године, првом обновљеном објекту од оних који су горели.

Поставка обухвата и велику макету дела келије на првом спрату Синодика у природној величини.

За Велики конак из 1821. године, на којем су радови у току, поред планова и фотографија приказани су узорци материјала употребљених у обнови и савремене технике извођења, које су примењене.

Од светогорских власти добијена је дозвола да се за потребе изложбе донесу предмети који су оштећени у пожару или су спашени у последњем тренутку. Међу њима су иконе из 17. века, царске двери, као и део улазне капије.

Изложба посвећена обнови Хиландара биће отворена у галерији САНУ до 2. маја 2010. године, а на отварању су биле бројне личности из културног и јавног живота Србије, као и представници Српске Православне Цркве.