Изложба цртежа Зорана Стошића Врањског у Скадарлији

У петак, другог септембра, у Кући Ђуре Јакшића, у боемској четврти Скадарлија, отворена је изложба цртежа под називом „Портрети духовника“ рађена техником оловке и крејона. Аутор изложбе је познати и признати уметник Зоран Стошић Врањски.

На двадесет пет цртежа, насталих током ауторових духовних путовања, приказани су ликови студеничких, жичких, хиландарских и руских монаха, као и портрети преподобног Јустина Ћелијског, блаженопочившег Патријарха Павла и умировљеног Епископа захумско-херцеговачког г. Атанасија. Посетиоци су могли да уживају у уметничкој изражајности цртежа и у њиховој изузетној духовној лепоти. Ова изложба представља избор од педесет цртежа овог сликара и сви ће једног дана бити саставни део ауторовог легата у врањском Народном музеју.

Међу архимандритима, монасима и искушеницима најупечатљивији је портрет преподобног Јустина Ћелијског који заузима централно место међу цртежима. Зоран Стошић Врањски нам је објаснио зашто је управо Ава Јустин Ћелијски његова „идеја водиља“ и стална инспирација у уметничком опусу. „Свети Ава Јустин Поповић је мој земљак. Врање је имало две велике духовне иконе: Бору Станковића и Јустина Поповића. У мало смутним временима, пре десетак година, имао сам срећу и подршку од наших епископа, Преосвећеног врањског Пахомија и мог рукујућег бачког др Иринеја (коме сам имао част да предајем у сомборској гимназији) да релативизујем, или, боље речено, да „повратим“ Аву Јустина у Врање, те смо му у врањском парку подигли бисту коју сам имао част да својевремено откријем. Увек сам говорио да у Обретенију Христовог хлеба са једне стране стоји Свети Сава а са друге Свети Николај Велимировић и Свети Јустин Поповић. Доживео сам да их обојицу наша Црква канонизује у свеце. Ја сам својевремено 2000. године излагао један део ових портрета у Галерији-Кући Јустина Поповића у Врању. Тим поводом сам 2004. године, на предлог поменуте господе епископа и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, добио Орден Светог Саве Другог степена“.

Иако су портрети рађени техником оловке и крејона, ликови су психолошки профилисани, карактери продубљени и носе у себи одређена животна уверења. Доминира контраст између светлог и тамног. Невидљиво, недокучиво и несазнатљиво у људском бићу приказали су управо „Портрети духовника“.

Срето Бошњак, историчар уметности, инсистирао је на унутрашњем богатству Стошићевих цртежа: „Сваки портрет делује као црно-бели аксиом, као закон контраста, дакле, као симбол неких вечних вредности и ликовности језика. Када сам се приближио сваком цртежу појединачно, открио сам у сваком од њих мајсторски дефинисан лик, индивидуализовану портретску представу; не само препознатљиве црте него и њихову судбину“. Бошњак је уочио да се на цртежима Зорана Стошића Врањског уочава непрекидан сукоб светлог и тамног: „Сусрет светла и таме на овим цртежима није само визуелна игра. То је велика, вечита борба добра и зла, духовне таме и светлости, која у крајњој инстанци представља однос живота и смрти“ – закључио је Срето Бошњак.

Аутора изложбе смо питали зашто се одлучио баш за технику оловке и крејона и у чему се огледа њихова особеност: „То је класичан реалистички цртеж у техници оловке и крејона. Он дозвољава тонирање и доводи до ефекта црно-белог утиска, односно до сенке светла и таме. Желео сам да прикажем карактер личности и њену костимографију. Тај контраст је лајтмотив без инсистирања на појединачним детаљима“ – рекао је аутор.

Љиљана Суботић, историчар уметности, говорила је надахнуто о животу и раду сликара Зорана Стошића Врањског на отварању изложбе „Портрети духовника“. Истакла је да признати сликар веома цени и поштује традицију, као и да непрекидно слави Православље. „Зоран Стошић Врањски, као уметник и као човек, поштује и следи традицију. Васпитан је и одан лепоти хришћанских поука уз љубав према човеку, земљи и слободи. Пошто иконописање захтева одређену форму посвећености, на исти начин Врањски приступа портретисању свештених лица. Он походи света места са скрушеношћу монаха и отворене душе“. На цртежима овог уметника уочавају се његов специфичан духовни темперамент, композициона хармонија и динамичне линије.

О личним импресијама, поводом изложбе, Љиљана Суботић је истакла следеће: „Мој утисак је – тишина. Гледајући ове ликове, осећате ванвременску тишину која влада, тишину као моћног носиоца Божијег присуства, а откривање те тишине велики је изазов за човека“.

Зоран Стошић Врањски има широк и препознатљив опус (уљано сликарство, цртеж, акварел, пастел и колаж). Велики је поклоник традиције и Православља. Упркос времену и продору нових неуметничких тенденција успео је да негује и сачува свој аутентичан и непоновљив стил. „Моја основна сликарска преокупација и инспирација су Космос, Васељена или православно речено, Тајанство. Основна ликовна и естетска порука слике је тврдња да у том космичком бескрају, у том црнилу има ликовне лепоте. Међутим, као сликар ја сам учен и васпитаван да је цртеж полазиште сликарског света. Да би се дошло до апстрактне слике или цртежа креће се од цртежа изложених у Кући Ђуре Јакшића. Давно је речено да је цртеж питање части“ – нагласио је уметник, а затим се осврнуо на значај лепоте као једног од елемената духовности: „Духовна лепота је најмоћније оружје у свакодневној борби против агресије, а без ње, живот је сиромашан, бешчулан и кваран“.

О будућим плановима Зоран Стошић Врањски је рекао: „Имам поприличан фонд слика, цртежа, пастела и колажа увек спремних за излагање и јако сам строг у презентовању јер се у нашем уметничком послу стално полажу матуре“.

Зоран Стошић Врањски је рођен 1936. године у Врању, где је имао прву самосталну изложбу 1955. године. Завршио је сликарске студије на Вишој педагошкој школи у Београду. Члан је Удружења ликовних уметника Србије и Војводине и редовни члан Матице Српске. Добитник је више значајних признања и похвала у области ликовне уметности и есејистике. Колективно је излагао више од 600 пута, а самостално више од 130 пута. Живи и ради у Сомбору.

Извор: Православље