„Извиискра Његошева“ песнику Ранку Јововићу

Песник Ранко Јововић добитник је значајне књижевне награде „Извиискра Његошева“ за 2016. и 2017. годину коју додељују Епархија будимљанско-никшићка и компанија Мона.

Песник Ранко Јововић, који на српском језику ствара преко 50 година, награду је, по одлуци жирија, добио за целокупно песничко дело, а поводом књиге „Сузе Марка Миљанова“. Поводом проглашења шестог по реду лаурета књижевне награде „Извиискра Његошева“ 14. фебруара 2018. године на Великој сцени Народног позоришта у Београду уприличена свечаност којој је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

Владика је на почетку благословио сабрање, којем су се одазвали бројни црквени великодостојници, амбасадор Руске Федерације у Србији г. Александар Чепурин, књижевници и културни радници, поштоваоци песника и његовог дела. Одлуку жирија, у саставу: др Јован Делић, председник; др Ранко Поповић, др Иван Негришорац, др Драган Хамовић и Милутин Мићовић, образложио је др Делић, рекавши да је Јововић стекао јединствен, препознатљив, непоткупљив песнички глас међу српским песницима, глас протеста, непристајања, посртања у тежњи за слободом.

-Јововић већ пола вијека својим дивљим плачем поздравља дивље пјеснике свијета својим гласом новорођеног дивљака, не марећи за славу поетика и ослањајући се на гласове и пјесничке судбине неприлагођених... Његова поезија се храни ужасима овог свијета, којих се надоживљавао и нагледао. Суза моја нема родитеља је онај Његошев стих у чијем знаку протиче Јововићев живот, од дјетињег плача и пјевања, до првог дивљег плача. Чежња за сузиним родитељем постаје и чежња за сузом коју ваља вратити у људско око, јер је она знак и мјера срца. Отуда и сузе Марка Миљанова које се цијело стољеће не суше над Црном Гором и њеним удесом, казао је Делић.

О песнику Ранку Јововићу говорили су и чланови жирија: Драган Станић, председник Матице српске, и књижевник Милутин Мићовић. Мићовић је истакао да права поезија директно повезује човека с његовим темељом, будећи у њему слободу и стваралачку силу, а то, према Мићовићевим речима, у основи значи – чојство и јунаштво.

-Живећи с поезијом и једино се ослањајући на њене моћи, Ранко Јововић је остао  у нашим смутним  временима пркосан и непобијеђен, човјек  –  јунак.  Ако је Марко Миљанов рекао да ће умријети доста срећан као Куч, а несрећан као Србин, Ранко Јововић, на здравље му било, може рећи, да је живио доста срећан живот као пјесник, а српске несреће пратиле су га од дјетињаства до данас. Оно што је духовно кријепило и продубљавало овог пјесника у нашем суморном вијеку, ипак јесте далека Његошева искра,  косовски подвиг и корота,  и витализам Вуковог језика. Ови ослонци давали су му снаге да прелази и преко својих бездана,да ствара и да се радује, навео је Мићовић.

Добитник награде је, у свом обраћању, казао: -„Горски вијенац“ јесмо учили, али га нијесмо сасвим научили, доживјели, иначе нас не би тукла и мучила фукара, и домаћа фукара, и у оном рату, који смо водили махом молитвом, ни у овим проклетим ратовима до данас и прекоданас. Владика се родио и рађа молитвом у молитви, али и поезијом, која је, молећи се, брисала тај примитивни, небратски свијет који нам и данас очи повади те слијепи путујемо од Грачанице до Ловћена. Али Богу хвала, ми смо Срби, ми смо висока молитва и искра у камену.

-Наша слобода је вјечна борба за слободу, казао је Ранко Јововић, додајући: -Хвала свима који су се сјетили, те су наградили моју Поезију и мој живот, славном Његошевом Извиискром.

Потом је прочитао своју поему о Његошу у којој се, између осталог, каже:

Данас се око разбијеног престола српског врзма наднечовјек. То је тај сој ижђикао из „баука комунизма”. Тај наднечовјек, по узору на западног наднечовјека, који влада свијетом. Ако су Срби - а јесу, уклети народ, уклети су и Руси, чије је чело Достојевски, а срце Љермонтов - онда, тако ми Господ каже, од њих очекује и највише. То је: да се вратимо на пут Оца свих нас Исуса Христа, који ћe нас опет нахранити вјером, обновити... упркос олуји која тутњи у нама и над нама.

Свечаност је увеличао наступ КУД „Лола“. Србски православни појци поздравили су сабрање химном „Онамо `намо“, а Његошеве и стихове Ранка Јововића говорили су глумци Биљана Ђуровић и Ненад Хаџи Маричић.

Награда „Извиискра Његошева“ биће уручена током овогодишње манифестације „Дани Светог Василија Острошког“ у Никшићу, а састоји се од повеље и плакете, уметнички рад вајара Љубише Манчића, и новчаног износа који, у име компаније Мона, уручује г. Ђорђе Момировић.

Досадашњи добитници овог значајној књижевног признања су: Миодраг Павловић, Рајко Петров Ного, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић, Милован Данојлић и Љубомир Симовић.

Извор: svetigora.com