Јан Асман: ”Култ и уметност. Бетовенова Missa Solemnis као богослужење”

Бетовенова «Missa Solemnis», често потцењено позно дело, заправо је велика уметност и празнично богослужење у једном. Јан Асман нам показује зашто је ово дело зенит у дугој историји богослужења и уједно маркира тачку на којој из религиозног култа прераста у аутономну уметност. Ово је бравурозна етида о рођењу уметности из религије, коју нам омогућују да Бетовенову музику и истовремено западно хришћанско богослужење боље разумемо.

Missa Solemnis (”Свечана миса”), тако је у средњем веку католичка литургија називана.

Јан Асман, емеритус египтологије на универзитету у Хајделбергу, прилази Бетовеновој ”Миси” као хришћанском богослужењу, развијајући један историјски лук преко два миленијума: од Тајне вечере и анамнеза раног хришћанства до настанка чврстих литургичких облика, који су у средњем веку кроз полифоно појање прерасли, као и преко њихових нововековних партитура и композиција, у музику. Такође је и Бетовенова ”Миса” својим неуобичајеним интензитетом надрасла оквире форме.

Посебно је задовољство пратити детаље Асманове музичке анализе кроз велике историјске линије. Из самог слушања нотира Асман да Credo (”Вјерују”) у Missa Solemnis op. 123: садржи седам пута реч "et (и)" коју Бетовен уплиће међу различите чланове хришћанског ”Исповедања вере” као да је реч о некој посебној мистерији. Познато је да је Бетовен ретко одлазио у цркву, али је несумњиво да је његова музика изазивала религиозна осећања. Асман покушава да нас увери да је Бетовен био поклоник Имануела Канта и покрета просветитељства, те је настојао да сједини разлике између Бога философа са Богом догми. Реч је о књизи ерудите који суптилно аналитички раслојава структуре овог дела - како текста, тако и музиколошких питања, да би на крају еуфорично истакао оно што Missa Solemnis заправо и јесте - химнично прослављање вечног живота. 

протојереј-ставрофор Зоран Андрић