Јарослав Пеликан: Хришћанско предање, Историја развоја догмата I том
У овој години изашла је нова књига еминентног теолога Јарослава Пеликана, Хришћанско предање - Историја развоја догмата, I том - Појава католичанског предања (од 100. до 600. године после Христа) у едицији Символ, у издању Службеног гласника, у преводу Бранка Босанчића. Књига има 427 страна. Ово је превод првог тома колосалног пројекта Јарослава Пеликана под називом Хришћанско предање. Јарослав Пеликан је засигурно био један од најзначанијих познавалаца хришћанске мисли и средњовековне интелектуалне историје у 20. веку.
Ученик знаменитог историчара догмата Вилхелма Паука, аутор је великог броја књига које су се бавиле хришћанством, али и тематиком других религија, с тиме да га је пресудно интересовање за патристички период и рано хришћанство, на крају привело ка православљу, тако да је са својом женом Силвијом 1998. прешао из лутеранства (пре тога био је и лутерански пастор) у православље у капели Академији Св. Владимира, за коју је био везан све до своје смрти 2006. (до краја свог живота је био у одбору донатора ове академске установе). До свог пензионисања 1996. био је професор на Јејлу, узимао учешћа на многим научним конференцијама, држао дописна и почасна предавања на многим универзитетима, али је био и укључиван у многе пројекте превођења источних отаца, и на крају, био је председник Америчке академије наука и уметности.
Овај подухват представља прави догађај на српској научној сцени. За сада, у светским оквирима, ова књига представља незаобилазно штиво за сваког озбиљнијег теолога, философа, историчара, који би желео да се упозна са формирањем хришћанског предања и са развојем богословља до 7. века. Као таква је и препоручивана од свих значајних ауторитета богословске мисли. Сматра се да је ово најзначајније дело из области историје догмата, након Историје догмата, либералног протестантског теолога Адолфа фон Харнака, иако га Пеликаново дело у великој мери и превазилази. Вероватно је то због тога што је Јарослав у свом научном раду за узоре имао Харнака, али и о. Георгија Флоровског. Пеликан је једном приликом изјавио: "Харнак ми је показао шта то значи бити научник. Флоровски ми је показао какав треба бити научник и хришћанин у исто време".
Ово дело је подељено на седам поглавља. Прво поглавље носи назив Preparatio Evangelica. Бави се полемиком везаним за формирање новозаветног канона, дебатом везаном за прихватање Старог завета у хришћанском канону Светог писма, али и расправом између хришћанске и класичне античке мисли. Друго поглавље чији је наслов Изван главног тока, обрађује настанак првих јереси и излагање православног учења по питању искупљења и пророштва, као и апостолског прејемства, што су била кључна питања дебата Цркве са јеретичким групацијама у прва три века.Треће поглавље гласи Вера католичанске Цркве и бави се првим символима вере, као и дефинисањем црквеног учења о есхатологији, натприродног поретка, спасења, и светотајинском животу унутар Цркве. Четврто поглавље се бави тријадологијом, дајући акценат на догматске спорове из четвртог и петог века, концентришући се на учења св. Александра Великог и Кападокијаца. Пето поглавље носи назив Личност Богочовека и везано је за христолошке спорове у четвртом и петом веку, првенствено излажући христологију Александријске и Антиохијске богословске школе, затим учење Аполинарија, Теодора Мопсуестијског, и св. Кирила Александријског. У потпоглављима се затим излаже догма о две природе у Христу, као и христолошли спорови након Ефеског сабора 431, тачније до Петог васељенског сабора. Шесто поглавље се бави питањем природе и благодати, тј. у потпоглављима проучава хришћанску антропологију, затим Пелагијански спор, бави се односом благодати и савршенства, затим природне обдарености и придодатог дара. Седмо поглавље носи наслов Православно сагласје и бави се питањем дефинисања католичанског учења Цркве на Истоку и Западу до седмог века.
Пеликан је у свом излагању догматске мисли јасан и прецизан. Своје излагање заснива првенствено на критичном апарату светоотачких списа, али и опсежним научним студијама. Ова студија представља главни пресек тока хришћанског богословља, и због тога је потребна сваком озбиљном научнику који жели да се упозна са формирањем хришћанског догматског учења, и као таква је неизбежна референца сваког озбиљнијег рада у вези ове тематике. Топло препоручујемо!
Славиша Костић
