То је, кад осетиш да си човек!

Велика трагедија која је потресла јавност суботњом хаваријом уклетог брода "Илиндан" на Охридском језеру, када је страдало 15 бугарских туриста, међу групом од педесетак спасилаца имала је своје хероине - крхке лекарке из Србије, великог срца и изванредне обучености - др Жаклину Спасић и др Гордану Димитрић, специјализанткиње анестезиологије на  ВМА, које су по тврдњама очевидаца, "у живот повратиле најмање седморо дављеника".

У ексклузивној исповести за "Новости", после тешке трауме и шока преживљеног на одмору, две скромне докторке су коначно пристале да отворе душу и препричавањем трауматичних збивања "тог сунчаног суботњег преподнева када ништа није слутило на трагедију".

- Тешко је вратити филм на почетак. Ко зна можда ћемо моћи то да учинимо када, ипак, мало прође времена. Тек, када смо пошле на ту туру да упалимо свеће у манастиру Светог Наума, нисмо ни слутиле да ћемо на најсуровији начин морати да се искључимо са одмора и на тешком искушењу принудно вратимо струци. Биле смо на палуби брода "Александрија", одмах иза "Илиндана" на истој рути. Мало пре тога мислиле смо и ми да се укрцамо баш на тај несрећни брод. Поколебала нас је само велика гужва - каже др Жаклина Спасић, иначе из Дома здравља у Параћину на специјализацији на ВМА.

Њена колегиница др Гордана Димитрић, лекарка Дома здравља из Новог Пазара, додаје да је "заиста мало ко у животу могао да претпостави да ће судбина тако да изрежира догађаје да пођемо дотеране као за храм, а вратимо се потпуно шокиране, босоноге са крвавим ожиљцима, и буквално несвесне свега што се догодило". Требало нам је много врема да се повратмо, признају лакерке.. Истичу да су "просто урадиле оно што је било нормално и подразумевајуће. Када је људски живот у питању увек ћеш помоћи, али када си још лекар онда је обавеза још већа. Нисмо чак у тим тренуцима ни знали да се ради о бугарским туристима". То се тек касније открило.

- Заиста нисмо сигурне колико смо нас две људи успеле да реанимирамо. Ко је то могао да зна. Кажу да је неко бројао - седморо. Када смо виделе да људи плутају на води, када смо виделе жену са дететом у наручју, заједно са лутком у грчу држећи се за неки део од потонулог инвентара брода, нешто нас је једноставно бацило на посао. Када смо изустиле да се склоне, да смо лекарке, на броду је завладала једна невиђена дисциплина.

- Кажу, да смо летеле из чамца у чамац. Ни сада нисмо свесне одакле нам снага. Капетан брода нас је телом штитио да у настојању да помогнемо унесрећенима не закачимо пропелер брода. И на платоу испред хотела "Метропол" смо успеле неке људе да повратимо вештачким дисањем и масажом. Дивни су били и интерниста хитне помоћи из Охрида, медицинска сестра са Бежанијске косе, која се ту нашла. Чак су и многи од спасилаца били у служби медицине. Помогле смо колико смо могле. Драго нам је да смо ублажиле трагедију. А најбоља награда и повратак у стварност је стигла од једног непознатог старијег човек из Охрида, који нас је родитељски пољубио и нестао у маси. Тек касније, када смо се вратиле у наш стан са погледом на језеро, због тог људског геста захвалилности су нам наврле сузе на очи, просто грунуле емоције - каже др Гордана Димитрић.

На опаску да су протеклих дана биле прогањане од новинара, али и представника македонских власти који су желеле посебним признањем да им се одуже за помоћ, докторке једноставно одговарају да су просто имале потребу да се склоне, да на "свој начин у миру врате филм у нормалу". Но, признају, нису успеле.

- Много тога се променило у нашим животима тог суботњег преподнева. Тек, захваљујући дивним људима из Охрида, који су увек на услузи, ми смо у понедељак отишле до Светог Наума и коначно, поклониле се свецу. Бродови овде од суботе не испловљавају, а стари рибари кажу да "када се неко удави, три дана вода не мирује". Тако је и било. А ми више нисмо ни улазиле у воду - кажу на поласку из Охрида шармантне докторке Жаклина Спасић и Гордана Димитрић.

Извор: Новости