Један Теслин дан у Београду

У Београду отворене изложба и трибина поводом 155 година од рођења великог научника. У главном граду боравио у јуну 1892. Није пронађена ниједна фотографија те посете

Од Београда до Чикага и Перта, читав свет ће наредних дана бити у знаку Николе Тесле. Човек захваљујући чијим открићима је настао свет какав познајемо, јунак филмова, књига и стрипова, научник кога неки сматрају чаробњаком, више од века распламсава машту човечанства. Поводом 155-годишњице његовог рођења, Србија се у среду на отвореној изложби сећала јединог дана када је велики научник посетио Београд.

Новински чланци и документа која скромно сведоче о овом историјском дану изложени су у среду у Привредној комори Београд. Нажалост, ниједна фотографија - а сигурно је да су објективи фотоапарата забележили овај значајан догађај за Србију, до данас није откривена. Кустос музеја Николе Тесле, Братислав Стојиљковић, у среду је, делић по делић, склопио слагалицу сваког минута дана када је Београд имао част да угости једног од највећих умова човечанства.

- Тесла је у Београду боравио само једном, у јуну 1892. године, и задржао се тек нешто више од једног дана - тачно 31 сат - објашњава Стојиљковић. - За то време срео се са, тада још малолетним, краљем Александром Обреновићем. Краљ се распитивао за нове изуме, а научник за ситуацију у домовини. Тесла се видео и са истакнутим српским професорима и научницима, студентима, обишао је Калемегдан... Где год се појавио, дочекан је са одушевљењем.

РОДОЉУБЉЕ И КЊИЖЕВНОСТ

Изложба и трибина у Привредној комори Београда представљају почетак обележавања 155 година од рођења Николе Тесле. Његов рођендан, 10. јул, у Србији је проглашен Даном науке, а покренута је иницијатива да се тај дан обележава у читавом свету. На скупу се говорило и о родољубљу Николе Тесле, његовом лику у књижевности, као и доприносу који су он и Михајло Пупун дали светској науци.

Научник је одсео у хотелу „Империјал“ који се налазио у близини Филозофског факултета. У књизи гостију скромно је написао „Никола Тесла, електротехничар“. У говору који је одржао студентима и професорима Велике школе поручио је да није заборавио своје порекло.

- Господо, немојте мислити да сам ја, отишавши са свог огњишта, заборавио свој род и племе. Не, ја сам остао Србин и тамо далеко, преко дебелог мора - рекао је тада.

Најзанимљивији догађај током Теслине посете, прича Стојиљковић, био је његов сусрет са Јованом Јовановићем Змајем.

- Велики песник говорио је тада своју песму коју је посветио чувеном научнику. Тесла је, на ивици суза, пришао Змају и пољубио му руку - каже наш саговорник.

Сутрадан, тачно у 5.22, возом је отишао у Будимпешту, где је наставио да промовише свој систем преноса електричне енергије.

Никола Тесла, упркос обећању, никада се више није вратио у Београд. Неколико година после посете великог научника почела је електрификација Србије по његовој замисли.

ЕКСКЛУЗИВНЕ ФОТОГРАФИЈЕ

Изложба „Тесла Експо 2011“ отворена је 1. јула у Перту, главном граду Западне Аустралије. На њој су приказани најзначајнији детаљи из живота чувеног научника и интерактивни модели његових изума. Музеј Николе Тесле представиће се у недељу поставком „Фотографије из Теслиног албума“, са неколико стотина слика, од којих су 120 мало познате јавности. После Аустралије, поставке нашег музеја селе се на обалу језера Мичиген у Чикагу. Годишњица рођења биће обележена и на скупу у Филаделфији.

Извор: Новости