Једанаест година од пожара у Хиландару

Данас се навршава 11 година од пожара у српској царској лаври, манастиру Хиландару на Светој гори, који је избио 4. марта 2004. и уништио више од половине манастирског комплекса.

Пожар који је избио на једном од димњака конака званог Игуменарија, негде око један после поноћи 4. марта 2004. прогутао је, за само два сата, три конака (Стари и Бели конак, Игуменарија), при чему су страдали и административни део манастира, књижара, свечане просторије за госте, четири параклиса (мале унутрашње цркве) - Светог Димитрија, Светог Саве Српског, Светог Николе и Светих четрдесет мученика Севастијстих, улазну капију с предворјем.

• Управник Задужбине Хиландара о 11. години од пожара: 60% завршено, обнова не сме да стане! /Радио Слово љубве/

Dео конака био је непосредно пре тога обновљен. Један од изгорелих конака грађен је 1640. године а друга два првих деценија 19. века. Штета коју је тада претрпео Хиландар немерљива је.

Хиландар је изграђен у северном делу Свете горе Атос, неколико километара од обале, гледано са истока. Манастирски комплекс ограђен је бедемима високим и до 30 метара. У средњем веку манастири су неретко били мета разбојничких упада отуда су често зидани попут утврђења.

Хиландар су као царску лавру подигли 1198. године српски владар Стефан Немања и његов син Сава, први архиепископ аутокефалне српске цркве.

Стефан, у монаштву Симеон (Мироточиви) умро је у манастиру две године доцније. Његове мошти у Србију је потом пренео Сава како би над њима помирио завађену браћу.

У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона и фресака у Срба. Манастир је од 1988. године, попут других светогорских манастира, уврштен на Унескову листи светске баштине.

У пожару пре 11 година није било људских жртава, а братство манастира је уз помоћ радника који су тих дана радили на обнови појединих објаката, успело да заустави ширење пожара, пре него што је захватио Пирг (кулу) Светог Саве, ризнице и трпезарију.

У реконструкцију и припремне радове уложено је до сада више од 12,5 милиона евра. Преко 8,5 милиона евра је дала Влада Србије, два милиона СПЦ, а остало су донације грађана Србије, Русије, Грчке и других земаља.

Радови на изгорелом делу манастира започели су 2006. године после рашчишћавања изгорелих објеката и израде пројеката. Најпре је обновљен конак из 1814. а после тога почела је обнова највећег од изгорелих конака, из 1821. године. У исто време обновљена је и унапређена манастирска економија, подигнути су нови виноград и винарија и обновљено манастирско пристаниште.

За осам година обновљено је више од половине објеката и обављено преко 60 одсто радова за потпуну реконструкцију манастира. Хиландарска задужбина чије је средиште у Београду располаже са око 650.000 евра годишње, намењених обнови манастира.

Током пожара марта 2004. нису оштећене манастирска ризница, библиотека и архив и манастирска црква Ваведења Богородице коју су у 12. веку зидали светитељи Сава и Симеон Мироточиви а доградили краљ Милутин и касније кнез Лазар.

Извор: Танјуг, hilandar.org