Јединство Православља у Истини и светој традицији
Црквена општина и Парохија Светог Саве у Велингтону топлом добродошлицом примила је свог Архипастира, Његово Ппреосвештенство Господина Иринеја, заједно са протођаконом Бранком Василићем у суботу 12. новембра 2011. године у сумрак дана.
У опуштеној атмосфери Владика је провео вече са надлежним парохом, својим домаћинима породицом Павковић, у долазећем дану новорукоположеним ђаконом Владимиром Филиповићем и његовим кумом братом Будом који није жалио труда да дође из Крајстчерча како би, не само присуствовао, већ по речима Владике и „учествовао“ у рукоположењу свог кума у први степен Свете тајне свештенства.
Недељна божанствена Литургија, предвођена надлежним Архијерејем уз саслужење о.Владимира из Руске заграничне цркве, о.Мелетија из Грчке цркве, о.Иена из Антиохијске цркве, те протођакона Бранка и у завршном делу новорукоположеног ђакона Владимира, у храму Светог Саве отпочела је рукопроизводством брата Владимира у припремне чинове за Свету тајну свештенства, чтеца и ипођакона, при чему је присутни народ заједно са дечијим хором на челу са о.Љубом громогласно потврђивао Владикина наречења са „Аксиос – Достојан“. Овим се непосредно призивање брата Владимира, директним посредством Духа Светога и Благодатног припремања њега и целе његове породице за ову узвишену службу, која је и од анђелске узвишенија, као и посредно кроз позив и светотајинско свршавање одобравало живом Црквом и потврдном Вером Божијег народа да се пред нама одвија управо исто оно што је чињено са Апостолом, Архиђаконом и Првомучеником Стефаном захваљујући Апостолском прејемству које Света Православна Црква непрекинуто чува од свог оснивања.
Бог који је Љубав, кроз Сина свог Јединородног који је Истина, Пут и Живот, у садејству Духа Светог који је свуда и све испуњава, облагодаћује својом животодавном росом, упућује, утврђује и шири Цркву своју, којој ни врата паклена неће одолети, по свим крајевима земље. То је доказ и нашег постојања овде и данас, као и нове апостолске мисије Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија новозеландског (Васељенска Патријаршија) који неуморно ради на покрштавању острва Фиџи испуњавајући заповест примљену од Христа: Идите и научите све народе, крстећи их у Име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их и држећи све што сам вам заповедио, поучава нас Архипастир.
О непролазним вредностима Владика нам говори тумачећи недељно еванђеље о безумном богаташу и убогом Лазару, скрећући пажњу на две битне ствари. Прво, богатство само по себи није зло, јер нам је од Бога дано да њиме располажемо водећи строго рачуна да оно не овлада нама и уместо да се њиме служимо на спасење своје и својих ближњих да не дај Боже, почнемо да му служимо. Друго, богатство само по себи није довољно ни да нам име забележи, да смо постојали, што сагледавамо у Еванђељу које не помиње име безумног богаташа, нити пак његове многе браће који једнако служише богатству као што је и он сам служио, док је име честитог и Божијег човека Лазара уписано у Књигу живота. Стога се потрудимо да и нас Бог по имену запамти и позове у радост Царства свога небеског јер се с њиме личносно сједињујемо у Светим тајнама његовим, опомиње Владика.
После свечаног ручка са свештенослужитељима, представницима свеправославних народа града Велингтона и верним народом подручне му Митрополије, Преосвећени владика одржао је предавање на енглеском језику на тему: Православље у пост-модерном/пост-хришћанском свету, указујући на све изазове нашег доба којима се покушавају оспорити праве вредности Богом откривене и заменити разним људским умовањима која веома често не остављају места за живог Бога у свакодневници данашњег света. Прилазећи овој теми са двоструког аспекта, као духовник и дипломата, Владика истиче да живот у Истини праћен Светом традицијом Цркве, било да је она део једног, другог или трећег народа, чине Православље увек живим и потребитим свим истинским боготражитељима и тако одолева свим искушењима међу којима у другој половини претходног и у нашем веку доминира Секуларизам, цитирајући једног од наших савременика, Александра Шмемана, философа и врсног теолога.
Предавање је било пропраћено разним питањима и душекорисним дискусијама.
Одмах после предавања, Преосвећени Владика се упутио на концерт хора Вокс Сербикус, који је предвођен диригентском палицом сестре Миме Николић у једноипочасовном извођењу духовне и фолк музике дизао духове присутних до небеских висина. Поучно пригодно слово Владика је упутио хору и свима придошлим скрећући пажњу на суштину литургијских химни које управо имају за циљ да нам представе лепоту небеског света растерећујући нас свих земаљских брига чиме се указује на наше божанско порекло и припадност.
Пуноћа духовне гозбе заокружена је посетом Његовом Преосвештенству Митрополиту Амфилохију, који је најпре дочекавши молитвено свог млађег брата у Христу, а дајући му првенство Части, уз вечеру љубави својим богатим искуством „доброг старца“ шетао небом између Родоса и Патмоса, указујући на непрестано присуство Бога живога у светима Његовим на тим подручјима која изобилују разним чудесима, називајући са образложењем у једном моменту Патмос узвишенијим од Синаја на којем је примљен први Божији закон.
Светом божанственом литургијом коју је о Врачима служио месни парох уз саслужење протођакона и новорукополеженог ђакона Владимира и скромним заједничким ручком са својим народом, приведена је крају посета Владике Иринеја која ће свима остати у дугом и драгом сећању.
Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска
