Јереј Александар Раковић: Не треба да се молимо за пролазне ствари
Не причешћујемо се само оним што је најсветије, а то су Његова Крв и Тијело, него се причешћујемо слушајући Ријеч Божју, ову Ријеч која нам се даје кроз Господње свето Јеванђеље. Тако данашње Јеванђеље почиње ријечима Господњим: Да је око свјетиљка тијелу, и да је: Ако нема вида читаво тијело мрачно. Овдје Господ мисли на очи душе. Он нам тако говори да би направио паралелу и да би нам поређењем приближио какав је мрак у човјеку када нема физички вид. А колико ли је већи мрак када човјек нема душевни мир. Није случајно што ово Јеванђеље баш почиње овако, јер ми морамо имати свјетлост душе, морамо просвећивати очи душе, да би могли да се молимо.
Kасније ово Јеванђеље говори како да се молимо и шта да иштемо. И зато Господ, најприје, каже да чувамо свјетлост своје душе, да не помрачујемо своју душу страстима, нечистим и неприличним мислима, како бисмо имали свијетлу душу, способну да се молимо. А за шта треба да се молимо? Kако сам Господ каже не треба да се молимо за пролазне ствари. Зна Он шта је нама потребно. Зна Бог да је нама потребно и да једемо и да пијемо, све је то Њему познато, јер зна да смо људи који имају потребе. Није срамота имати потребу да се обучеш, да будеш сит, да ниси жедан, све то је нормално тражити. Али, ми хришћани имамо превасходнију молитву коју, најприје, морамо да упутимо Богу, а то је да иштемо Његово царство.
Ако нећемо наслиједити Царство Божје и ако то најприје не тражимо, џаба нам у шта се облачимо, шта једемо и пијемо, све нам је то узалуд. Треба да знамо ред и поредак молитве која је богоугодна, а то је молитва која тражи, најприје, вјечни живот и Царство Његово. За све остало Бог ће знати шта нам и колико треба. За то остало, опет, треба да се молимо ријечју: Нека буде, Господе, воља твоја, само ме Господе спаси, само ми не затвори врата Царства Твог вјечног.
јереј Александар Раковић
*беседа изговорена 11. јула 2021. године у цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу
Извор: Епархија будимљанско-никшићка