Јереј Владимир Вранић: Беседа у Недељу Самарјанке

У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, гледајући велику трагедију око нас не можемо а да се не осврнемо и да своје мисли и молитве не усмеримо на све оне који су погођени великом несрећом. Помолимо се, дакле, за све оне које је несрећа задесила. Хиљаде људи је евакуисано и бораве ван својих домова. Хиљаде домаћинстава је под водом. Већ се говори и о великом броју жртава, а и једна је превише за ову малу земљу и овај мали народ.

 Помолимо се и за покој душa свих оних који су пали као жртве ове незапамћене стихије. Нека Свемилостиви Господ, Сунце правде, пошаље своје зраке и на нашу напаћену земљу и изнемогли народ. Нека осуши земљу и стиша бујице. Господе, ти знаш шта је за нас добро, и ми сву своју наду на Тебе полажемо, јер видимо прст твој и у овој несрећи. Видимо, Господе, да си ујединио наш разједињени народ. Сада видимо да браћа увек треба да живе заједно, али не да чекамо несрећу. „Како је лепо када браћа живе заједно“, кличе старозаветни псалмопевац. Видимо, Господе, да народ хрли да помогне и онима које не познаје. Видимо, Господе, да је брат за брата рад живот дати. А Ти си нам рекао да нема веће жртве од оне да неко живот положи за ближњега свога. И то смо видели ових дана, Господе. 

Видимо, Господе, да је ова киша, макар на три дана, спрала све свађе, препирања, безразложна и злобна осуђивања народна. Све то у народу кога толико волиш. Да га не волиш, зацело га не би толико искушавао. А народ твој да не вреди, зацело би одавно поклекао. Видимо да си са нама, Господе, а Ти знаш да је народ твој на измаку снаге. Из превелике љубави према нама немој дозволити да народ твој верни даље страда.

Господе, буди милостив према народу своме као што си био милостив према жени Самарјанки која те није одмах познала. Немој отићи од нас као што си отишао од злобних фарисеја из Јудеје, и то кроз безбожну Самарију. О, страхоте, да те ми који те призивамо, нашим неделима и нечовештвом отерамо код оних који Те не познају. О, милостиви Господе, немој нас убројати у оне који Ти не дадоше да пијеш воде када си тражио. Народ твој Ти скрушено вапије, Милостиви Господе, Ти нам дај да пијемо, али да пијемо воде живе са непресушног извора који си обећао оној жени Самарјанки.

Немој нас, Господе, убројати међу оне који Ти неразумно веле да немаш ни чим да захватиш воду, а да је бунар дубок. Немој, Господе, бити брз да чујеш да Те, авај, ми питамо одакле Теби вода жива. Немој нам узети за зло ако чујеш од нас и да смо бунар добили од Јакова, који је и сâм пио из њега и стока његова. Господе, поштеди нас иако сами кажемо да пијемо одакле и стока пије и да нам то не смета, а Ти си, пак, Господе, намерио да ми будемо народ твој, деца твоја, царско свештенство. И знаш, Господе, да ко пије из таквог извора, не може да се напоји, али као Бог, ипак, буди стрпљив са нама као са оном женом поред Јаковљевог бунара и дај нам разума да Ти, макар и у незнању, као Самарјанка, затражимо воду живу. Видимо, о Господе, да не желиш да деца твоја пију са извора са кога се стока поји. Јер вода од које се поји стока, може и да нас потопи.

Господе, ти си Самарјанку разобличио због њеног блудног живота са пет незаконитих мужева, али си се смиловао на њу када је одустала од живота мрског Теби. Имај милости и на нас, молимо Те, јер, ето, видимо да не желиш смрти грешника, већ да се отргне од ланаца греха, и жив буде. Стога, као покајану Самарјанку милостиво погледај и нас, молимо ти се.

О Господе, чуј уздахе народа твог, чуј вапаје наше. Нема, Господе, ко осим Тебе да нам помогне. Знају, Господе, да смо народ твој, а Ти нас немој постидети у очима оних који не мисле као народ твој. Немој, Господе, имена твога ради.

Маран ата. Дођи, Господе! АМИН.

Јереј Владимир Вранић