Јерг Репке: Пантеон. Историја античких религија
Ово опсежно, богато илустровано дело о историји античких религија омогућује нови прилаз старом свету. Однос људи према натприродним силама старији је од структурисаних форми које ми данас религијама називамо. До каквих је промена дошло у односу људи према божанствима од раног бронзanog периода до продора хришћанства у позној антици и како су жртве, култови, ритуали и светиње заснивани и преображавани, у овој књизи је веома стручно и сликовито описано.
У центру очаравајуће представе је временски лýк од почетка миленијума пре Христа до ширења хришћанства у позној антици. Интернационално реномирани теоретичар религије Јерг Репке описује, између осталог, подизање монументалних гробова у Етрурији, о храмовима, о свештенству, верницима и ритуалима, о култу цара и о покушајима интелектуалаца да религију преобразе у знање. Поглед аутора је свакога пута симулирана аутентичност, те се намах чини да он женама и мушкарцима стоји ”над раменом” и посматра религиозну праксу у тамним храмовима и кућним олтарима, кроз молитве и натписе (инскрипције). Овим поступком се служио почетком пррошлогавека и доајен историчар ”Римске историје” Теодор Момзен, који нијеописивао животе конзула и проконзула, већ је политичаре делио наоне који стоје лево или дено, конзервативне, ултра конзервативне или либералне.
Ова књига нам уверљиво приповеда на сасвим нов начин како су сељуди у антици односили према божанствима и мртвима, премацаревима који су били равни боговима.Овим се читаоцима отвара неуобичајена панорама једне значајане, али недовољно осветљенеживотне праксе у антици.
Политичка елита се надметала у организацији јавних фестивала и популарних игара у Риму. Борбе гладијатора и животиња, крвава гложења бестија били су посвећени неком од богова. Репке овде вели да је ”сфера религиозног служила социјалним дистинкцијама”. Овим још није објашњена склоност да се у римском Пантеону налазе ”импорти” из Грчке, Мале Азије, Северне Африке и да је јавни живот Рима био легални религиозни простор. Пресецање политичких функција и свештеничких чинова све више се уочава, истиче аутор, односно вододелница световног од сакралног се губи и брише. Тако је војсковођа пред бој обављао и ритуалне радње. Ретор Цицерон и полихистор Варо су сведоци Репкеа у опису овог феномена религиозног прожимања јавне сфере Рима .
У јединој милионској метрополи антике, Риму, гробови су нудили велики слободни простор у непосредном окружењу за религиозне експерименте. Ово је тема књиге проф. др Јерга Репкеа "Pantheon: Geschichte der antiken Religionen".
Религија је, показује Рипке, помагала људима од почетка епохе бронзе до времена цара Константина Великог и Јулијана какао да се они односе према личним проблемима, али и на који начин је тај нови однос био и значајан покретач друштвених промена и политичких ресурса. И ова наративна перспектива је донета као реконструкција италијанских житеља - мушкараца и жена, ратних заробљеника, имиграната, палестинских Јевреја и грчких интелектуалаца. Конкуренција између племства, свештенства и теолога, инвеститора и властодржаца стоји у унакрсном аналитичком погледу аутора. Ауторовјезик је прожет појмовима модерне социологије религије, те је честореч о ”религиозним актерима”, ”религиозним иновацијама”, ”социјалним дистинкцијам”, ”колективном идентитету”.
Има само једна примедба на ово дело: ”Историја античких религија” је унеколико обмањујући наслов, будући да појам античке религије генерализује, иако је овде реч само о римској историји религија. Ова Репкеова испитивања је финансијски подржао European Research Council.
Ова књига је добродошла не само археолозима, историчарима иисторичирима религија, социолозима религије, већ и широкојакадемској јаности која се занима за питања древних религиознихкултова и чудесних прелазних форми у џунгли митова и легенди уантици и раном хришћанству у епоси јелинизма.
Протопрезвитер Зоран Андрић, Минхен
