Јерменски патријарх обележио годишњицу геноцида

Поводом 105-годишњице почетка прогона Јерменима у Османском царству, врховни католикос-патријарх свих Јермена Карекин II величао је „свете мученике јерменског геноцида“. У поруци у петак Његова Светост Карекин је подсетио на убиство јерменских мушкараца, жена и деце између 1915. и 1923. године, на „уништавање националних и духовних вредности јерменског народа“, његових светиња, цркава и манастира, села и градова. Безброј Јермена је у то време изгубио историјску отаџбину и били су приморани да оду у изгнанство. У 12 сати звона су зазвонила у знак сећања на пострадале  у свим црквама у Јерменији и у јерменској дијаспори.

24. априла 1915. године у Османском царству је почело систематско хапшење, протеривање и убиства хришћана Јермена. Такве мера које је предузела млада турска влада учиниле су да је, према процени, до краја Првог светског рата убијено до 1,5 милиона људи. До данас, Турска је одбила да призна као геноцид оно што се у то време догодило.

Због коронске пандемије ове године није било могуће сетит исе на пострадале код споменика „Цицернакаберд" у Еревану, у црквама и на спомен-обележјима, па је патријарх Карекин одслужио заупокојену  Литургију у саборној цркви у Ечмиадзину иза затворених врата. Утолико је важније сећање на жртве јерменског прогона у кућама и становима у „духовној солидарности", рекао је католикос-патријарх. Он је упутио молитве и за постојање Јерменије „у безбедности, слободи и независности“ и у нади на  „универзално признање јерменског геноцида“.

До сада је 30 држава признало прогон Јермена у Османском царству као геноцид из 1915. године. Такође је Аустријско национално веће 2015. године усвојило резолуцију којом је тај масакр  препознат и осуђен као геноцид.

Израз „јерменски геноцид“ се 1985. први пут појавио у званичном документу УН. Папе су почев  од Јована Павла 2001. године то потврдили, као и папа Фрања, који је 2013. говорио о „првом геноциду 20. века“.

Фрања се 2016. године при својој посети   Јерменији молио за жртве геноцида код споменика мученицима „Цицернакаберд“. „С болом у души молим се да се овакве трагедије више никада не понове, да човечанство ово не заборави и да зло може бити превазиђено добрим. Нека Бог подари мир и утеху вољеном јерменском народу и целом свету и очува спомен на  јерменски народ,“ написао је тада Папа у почасној  спомен-књизи.

Извор: Kathpress.at (са немачког Информативна служба СПЦ)