Јеромонах Пајсије: Дужни смо да једни другима поклањамо љубав и поштовање

У 29. недељу по Духовима – Недељу Праотаца и Материце, 27. децембра 2020. године у манастиру Ђурђевим Ступовима свету архијерејску Литургију, уз саслужење свештенства беранског намјесништва и монаштва манастира, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије.

После читања светог Јеванђеља беседио је јеромонах Пајсије (Ђерковић), сабрат те свете обитељи, говорећи о чврстој вери какву је исповедио праведник Божји Аврам, који ниједном није посумњао да је Бог кадар учинити оно што обећа.

„Сјетимо се и пророка Божјих који су за ријеч Божју и истину Његову били каменовани и убијани. Сви ти праведници Божји живјели су за ријеч Божју, да је творе и да је говоре, међутим, били су слабији од смрти. То значи да су она рајска врата, која су се затворила после Адамовог пада, изгнања човјека из раја, и даље остала затворена. Њихова праведна дјела нису их могла отворити, али је зато та врата отворио Христос“, казао је јеромонах Пајсије.

„Христос се оваплотио, постао као један од нас, узео нашу природу и исцијелио је, како бисмо ми кроз Њега могли да побиједимо смрт. Чули смо у данашњем Апостолу: А када се јави Христос, живот наш, онда ћете се и ви с Њиме јавити у слави. Због тога су Праоци и пророци, који су најављивали Христов долазак, с радошћу чекали тај догађај како би њихова праведна дјела добила своју вриједност и како не би пропала. Да су њихова праведна дјела била кадра да их спасу не би се Христос оваплотио. Један руски светитељ каже да Бог спасава све, само не спасава онога који сам себе хоће да спаси“, навео је јеромонах Пајсије осврнивши се на свето Јеванђеље о гозби коју Христос припрема и на коју позива све:

„Прво позива одабране госте, неки се нису одазвали, а онда каже слугама својим да доведу све које нађу. Ту причу често чујемо, она нас подсјећа на то да ми треба да се припремамо за овај позив Божји, да се облачимо у одијело праведности како се не би затекли наги када нас Бог позове. И да имамо на уму да нас не спасавају праведна дјела, него нас спасава Бог оваплоћени, распети и васкрсли“.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка