Јордан, земља у којој хришћани и муслимани живе сложно

Папа Фрања посетиће 24. маја ову земљу, која је најбоље очувала социјални и верски мир и негује верски туризам. Очекује се да ће Папу примити краљ Абдулах и краљица Ранија. Ова хашемитска краљевска кућа и у прошлости и данас спретно руководи земљом кроз све локалне и регионалне конфликте и притом чува друштвени и верски мир.

Очекује се да ће Папиној миси на стадиону у Аману присуствовати 50.000 верних, од којих су сви рођени Јорданци. Неких 200.000 хришћана сачињавају само 3% становништва Јордана,  од којих половина припада Јерусалимској Патријаршији, док су њих 65.000 католици, а остали су припадници оријенталних и протестантских Цркава.

Римокатолички бискуп Јордана Марлон Лахам истакао је да у његовој отаџбини живи „мозаик хришћана“ од којих су сви припадници историјских Цркава. Он је позитивно  оценио дијалог хришћана са муслиманима и истиче да се негује на свим нивоима. Обављају се редовни сусрети епископа и бискупа са муслиманским великодостојницима. Односи са властима и краљевском кућом „одлични“су, сматра он. Међутим, бискуп Лахам је додао да постоје и поједини муслимански фанатици, „мада се ја не осећам у опасности“. Муслиманско братство и радикалне исламистичке групе немају у Јордану велико упориште. Бискуп је оценио да хришћанске установе у овој земљи уживају високи углед као у Анџари, и иначе у целој земљи услед високог нивоа свога рада, управо и код муслимана. На пример, Римокатоличка Црква у Јордану у 35 парохија одржава 60 парохијских и монашких школа, као и пре годину дана отворени Универзитет у Мадаби (Мадева) са 1.200 студената.

У свим хришћанским школама 50% процената ученика су муслимани: „Добро је васпитавати јорданску децу за плуралистичко друштво“, нагласио је бискуп Лахам. Ово гледиште дели и грчки православни архимандрит Инокентије из манастира у Мадаби. Међу арапским земљама Јордан је „једино место на Блиском истоку где уживамо ове верске слободе“, изјавио је архимандрит.

Постоји 13 грчких православних школа са 6.000 ученика. У школама се изводи заједничка настава, док су на верској настави хришћанска и муслиманска деца раздвојена. Нарочито значајно за ово свештено православно лице јесте чињеница „што смо ми овде рођени и нисмо придошлице“.

И протестанти у овој држави у потпуности подржавају јорданску власт. Пастор Андреј из арапске Епископалне цркве руководи центром за глуве као и једном школом код Амана: „Добро смо. О томе се не зна на Западу“. Он даље вели да је краљ Абдулах II спровео реформе „Јордан је на добром путу“. Не постоји, каже он, поларизација као у другим арапским земљама пошто људи знају да им је боље него у другим околним земљама.

После мисе у Аману Папа ће 24. маја увече посетити место крштења Господа Христа у Витанији (арапски Al-Maghats), као и сусрести се са избеглицама и са извесним бројем лица са посебним потребама.

Јордан је успео да сачува социјални мир, мада су се осећали конфликти последњих година услед прилива избеглица од једног милиона људи, и то у земљи која има свега шест милиона становника. Каритас Јордана помаже ове избеглице храном, одећом, лековима, хигијенским средствима, материјални и финансијски, мада све ово није довољно. Наиме, многи Сиријци живе у напуштеним кућама, гаражама, шаторима. Председник ове хуманитарне организације је изјавио да се без помоћи из иностранства не може удовољити огромним потребама. Он истиче да је Каритас Аустрије једна од најзначајнијих партнера на овом богоугодном делу. Каритас пружа и психолошку и психијатријску помоћ из разлога што су многе избеглице доживеле у својој земљи велике трауме. Иначе, јорданске школе су препуњене, па нема места за сву сиријску децу да се школују, те се Каритас залаже како би се оваквој деци пружила послеподневна настава, те да читав нараштај народа не би пропустио животну шансу услед недовољног образовања.

Медији истичу да Јордан пружа велику пажњу тзв. библијском туризму, пошто се држава налази на једном делу територије древног Ханана. У првом  плану стоји место крштења Господа Христа, с јорданске стране. Овде се једна православна црква налази над тим  местом крштења, док су са израелске стране фрањевци подигли црквицу. Тако, са обе стране реке Јордана, који је широк само десет метара, поклоници и туристи улазе у реку и загњурују се и симболично подражавају Исусово крштење.

Недалеко од Витаније почиње пут за Мртво море и за библијску гору Навав (Небо) с које је законодавац Мојсије видео Обећану земљу,. Јер му није било дозвољено да уђе у њу.

Недалеко до ове горе налази се место Мадаба (Медева), гдесе у православној цркви св.Ђорђа налази географске карта Палестине у мозаику из 6. века по Хр., што је огроман археолошки налаз, који је ушао ус ве археолошке и историјске књиге везане за Свету земљу.

На путу од Амана у правцу севера према сиријској граници налази се древни град Џераша (библијски Гераса), „град с хиљаду ступова“, што  није претерано. Место је веоам посећено, скоро као Помпеја или Римски форум!

Поклоници радо посећују место Мар Елиас (пола сата вожње према североистоку), где су остаци византијске цркве; сматра се да се одавде проток Илија у огњеним кочијама вазнео на небо. Наравно, врхунац посете Европљана је град Петра, као престоница древног Наватејског царства. Петра је откривена почетком 19. века, иначе се спомиње у Библији као Села, као и Наватејско царство.

Према Катпресу, Радомир Ракић