Јубилеј манастира Прасквица

Низом манифестација, које су почеле и биће уприличене током ове недеље, почела је прослава великог јубилеја 600 година Цркве Светог Николе у манастиру Прасквица изнад Светог Стефана и Милочера. Прасквица је најстарији манастир на овим просторима. Древнохришћанска светиња датира из 1050. године, из времена када је црква била јединствена.

Прослава јубилеја почела је у самом манастиру изложбом радова и слика објављених у Гласнику Бока из 1908. и 1909, духовном академијом и промоцијом интернет сајта и публикације и документарног филма Прасквица душа Паштровића”.

У суботу ће бити освештана обновљена Црква Александра Невског на Светом Стефану, а коју су комунистичке власти порушиле 1959. годнне, да би над њеним темељима изградили хотелску терасу! Истога дана одржаће се и духовна академија у хотелу ”Маестрал” у Милочеру, а у недељу ће бити отворене две изложбе у Будви. У Музеју града биће изложене фотографије манастирског комплекса, а у ”Модерној галерији” изложба слика уметника, посвећена светињи Паштровића.

Цркву посвећену Светом Николи подигао је 1413. године господар Зете Балша Трећи, са својом властелом Паштровићима. Реч је о репрезентативној грађевини, дугој 20, а широкој 11 метара, коју су рушили и пљачкали Наполеонови војници 1812. године, да би је обновили архимандрит Синесије Давидовић и јеромонах Јосиф Митровић.

Иконостас у цркви је радио Никола Аспиоти са Крфа, а у манастирском комплексу се чувају ретке реликвије, као што су иконе Богородице Страсне и зоографа Радула, даровма грамата руске царице Катарине, која је од половиие 18. века стално новчано помагала манастир, као што су то чинили и руски цареви Павле и Александар Први.

Посебне реликвије су раскошни филигрански крст цара Душана, којега је у Праквицу, да би био сачуван, из Високих Дечана пренео архимандрит из Паштровића Данило Кажанегра, као и рукописно јеванђеље Гаврила Цетињца нз 1600. године, које је манастиру поклонио владика Данило Петровић.

Ту је и камени сто Балше Трећег, назван ”сто од правде” за којим је заседао племенски збор Паштровића.

Прасквица је била духовни и политички центар Паштровића. У бурним временима, када су овим крајем владале силе, попут Млетачке републике, Французи и Аустроугарска, манастир је био зборно место органнзовања отпора туђину, стожер вере православне и брана унијаћењу које је форсирао Запад.

Подсећајући на бурну и блиставу прошлост и овога манастира и ових крајева, на обележавање 1.700 година од Миланског едикта, о слободи вере, митрополит црногорско-приморски Амфилохије је у Прасквици казао, између осталог:

- Дај Боже да и ова прослава буде подстицај дубљег, здравијег дијалога Истока и Запада у временима када долази до поновног уједињавања западне Европе са централном, са извориштима Европе, где су кроз векове били балкански простори, од Атине до Константинопоља. Јер нова, истинска, хришћанска Европа је започела да живи 313, односно 325. године, када је из старог Рима пренета престоница царства у градић, тада Визант на граници Европе и Азије.

Саво Греговић, Новости

Извор: Митрополија црногорско-приморска