Јубилеји владике Николаја у његовој задужбини

Лета Господњег 2016. навршило се 60 година откако се Господу преставио Свети Владика Николај Лелићки, свесрпски и свеправославни. У част тог јубилеја, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин са свештенством Ваљевске и Шабачке епархије служио је Литургију Пређеосвећених Дарова у манастирском Храму Светог Николаја Чудотворца, задужбини Владике Николаја и оца му Драгомира. По Светој Литургији, Владика Милутин пререзао је славски колач, након чега су уприличене агапе у манастирској трпезарији.

Ми на земљи ограничени смо простором и временом и не можемо појмити вечност. Ни Царство Божје, у које се 18/5. марта Лета Господњег 1956. у руском манастиру Светог Тихона у Јужном Канану (сахрањен је у српском манастиру Светог Саве у Либертивулу) преселио Христов апостол 20. века. Века људског удаљавања од Господа, свеопштег разарања и масовних ратних сукоба. И није на нама да знамо о вечности, већ да се припремамо за страшни час смрти, коју је једино Христос победио. Шест пуних деценија "лелићки златоуст" наш је заступник пред престолом Божјим. Данас, сећање на њега оживљено је широм планете. Ми, владичини завичајци, нарочито смо благоловени јер се крај кивота са његовим светим моштима сабирамо. У светињи коју је он основао...

Господ се радовао што је могао рећи анђелима да узму душу Светог Владике Николаја. Душу, какву је ретко ко имао. Туговало је свештенство и монаштво, народ широм планете... Владика Николај био је најученији човек свог доба, који је задивио многе људске умове. Стајали су да га слушају и они који нигде и никоме не стоје, Био је највећи беседник, за углед свештенству и верном народу, део је празничног славословља Епископа ваљевског Г. Милутина на Пређеосвећеној Литургији у манастирском храму у Лелићу.

- Свети Владика Николај био је у логору, прогонили су га и презирали многи. То је нама поука да без искушења не можемо ући у Царство небеско. Светитељи су нам дати да видимо да нису моћни владари света, већ онај који је тих. Бог није у сили, већ у правди. Све што га је сналазило трпео је смирено. Молимо се Богу да нам да снаге да издржимо искушења, како бисмо и ми следили тај пут – рекао је Владика Милутин.

Дела Владике Николаја су безобални океан мудрости. Његове очи су у Дахауу виделе Господа Христа. То је част које су ретки удостојени. Част је и нама да се у његовој задужбини молитвено окупимо.

- Овде смо на само неколико метара од тела његовог. У светој обитељи лелићкој, коју је он градио, да грејемо темеље њене. Грејмо све светиње наше и ронимо сузе за оне које пострадаше због греха и лудости људске! Бог зна све што је у нашим душама – поручио је Владика Милутин.

Сабрање је завршено трпезом љубави, коју су у манастирској трпезарији приредили чувари кивота Светог Владике Николаја, увек добри домаћини архимандрит Авакум (Ђукановић) и протосинђел Георгије (Мићић) са својом сабраћом и сатрудницима.

У повратку из Лелића, Владика Милутин посетио је манастир Ћелије и одлслужио помен монахињи Февронији, дугогодишњој ћелијској сестри, која се јуче преставила Господу. Са игуманијом Ћелија, високопреподобном мати Гликеријом, Владика Милутин разговарао је дуго о разним темама везаним за управљање манастиром и напредак светиње.

Извор: Епархија ваљевска