Кад је Бог на првом месту, све је на свом месту!

Eдиција Православље, издавач: Српска православна парохија Винковци, 2013. годие, аутор: протојереј-ставрофор Предраг Азап, парох винковачки

У Канцеларији за дијаспору и сарадњу са Србима у региону представљена је књига текстова (објављених од 2007. до 2012. г. у епархијском часопису "Преображење") протојереја-ставрофора Предрага Азапа из Винковаца.

Сами наслови текстова (23 текста) представљају поуке или поруке, или су пак одговори на питања, као на пример: Ослушкујући изазове свакодневице, Волим бити у близини људи који зраче миром, Тако је мало потребно кад не љубимо себе, како ћемо љубити друге... Својим избором текстова прота Предраг одговара на питања како постати нов човек, одгонета младима о љубави и упућује их на стазу Божје љубави. Посебно су надахнути текстови којима се обележавају божићни и васкршњи празници.

„Живети с Богом на првом месту не значи да ће нам бити лепо и добро, него да ће нам бити благословено. Имаћемо тешке крстове, али ћемо их знати носити. Имаћемо тешкоћа, али ће нам нада бити окрепљена. Примаћемо погрде и изругивања, али ћемо знати с ким рачунамо. Можда све ово звучи једноставно, али за почетак стави у сваком свом дану Бога на прво место, прекрсти се и предај Му дан који је пред тобом, јер када је Бог на првом месту, све је на свом месту!“ пише протојереј-ставрофор Предраг Азап. Једноставним језиком речено, са пуно топлине и љубави за сваког човека, за своје парохијане, прота Азап се потрудио да пишући из срца, допре у свачије срце.

Епископ липљански Јован је служио божићну Литургију лета Господњег 2014. у Винковцима и у радости са свештенством и благочестивим народом града Винковаца дочекао Божић. Са задовољством је видео прегалаштво нашег свештенства на овом подручју, посебно протојереја-ставрофора Предрага Азапа који је с великим трудом и залагањем свих својих парохијана подигао порушени  храм Силаска Светог Духа.

Преосвећени Владика Јован је, приказујући књигу проте Азапа, указао да ће се поуке и поруке изложене у књизи Када је Бог на првом месту, све је на свом месту наћи своје место као духовна литература верника и тек ће се ишчитавати. Преосвећени Јован је истакао и неопходност неопходног узајамног духовно исправљања без обзира на то где живимо и какве нас физичке границе деле.

Протојереј-ставрофор Предраг Азап је захвалио Српској Православној Цркви и Канцеларији за дијаспору и сарадњу са Србима у региону, која је „наша кућа, српска кућа“.

"На Србију и престони Београд ми Срби из вуковарско-сремске области, Срби са крајишких брда, ми Срби из Хрватске, увек упиремо очи. Зато је за мене, свештеника Српске Цркве, ово вече посебно, јер 23 године предводим духовно стадо у Пачетину и Маринцима, и више од 10 година у граду Винковци," казивао је прота Азап. 

Поред студената, учитеља, историчара, благочестивог народа, представљању књиге присуствовао је архијерејски намесник шидски протојереј Радомир Мишић. 

Миодраг Божовић, задужен за културна дешавања и трибине, био је домаћин у име Канцеларије за дијаспору и сарадњу са Србима у региону, а молитвеним песмама поново нас је обнављао и укрепио музички састав Обновимо себе - Подигнимо Ступове.

Организатор сабрања је био портал Српска дијаспора.

Свако је понео у свој дом примерак протине књиге Када је Бог на првом месту, све је на свом месту. Њени текстови водиће читаоце кроз ритам његове животне свакодневице уносећи речи мира и бодрост за његово даље усавршавање.

Предраг Азап (Осијек, 10. новембра 1969. г., иначе, родом из Тења), православни свештеник, писац и издавач. Основну школу је завршио у Тењу, средњу у Осијеку добивши 1987. г. звање трговца-комерцијалисте. Љубав према богословским наукама, усађена у младим данима у порти тењског храма светог Николе, одвела га је на школовање у Богословији св. Арсенија у Сремским Карловцима.

Године 1991. Епископ осечкопољски и барањски Лукијан позива га као ученика богословије да се врати у Тење, где добија свештенички чин. Године 1991. рукоположен је за  ђакона и  презвитера. На парохији Пачетин и Маринци налази се од 30.4.1992. г. дошавши из Тења, где је као администратор парохије провео седам месеци. Поред те парохије, 2000. г. добија у надлежност и парохије Винковци и Рајево Село. Епископ Лукијан га је одликовао за ревност у свештеничкој служби, обнављање порушених светиња и црквеног живота, достојанством протонамесника (30.9.2001. г.). Званичним актом епископа Лукијана од 14.6.2004. г. постаје парох винковачки и администратор парохије у Рајевом Селу. На свечаној архијерејској Литургији 29.6.2004. г. Епископ Лукијан га, за многе свештеничке и вероучитељске заслуге, унапређује у чин протојереја.

Много свог времена посветио је новинарској делатности. Уредник је Гласа Православља, првог верско-поучног и информативног часописа новообновљене Осечкопољске и барањске епархије. Доласком на винковачку парохију покреће билтен Православни хришћанин "за вјеру и културу Српске православне парохије у Винковцима". Црквени живот својих парохија и Епархије презентује и на интернету, страницама које сâм уређује. Као уредник, издавач или аутор предговора издао је три књиге.

Скупштина Вуковарско-сријемске жупаније доделила му је 11.11.2004. г., а поводом Дана те жупаније, повељу за допринос развоју међуљудских односа и за несебично залагање у процесу обнове ратом разрушених објеката Српске Православне Цркве.

Зорица Зец