Кад је монахиња дража од мајке

Манастир Света Петка у Извору код Параћина. Монахиње воде рачуна о 92 штићенице, припремају им храну, одржавају Дом, а пре свега и дарују лепом речју

Дом „Света Петка" у Извору код Параћина за теже и тешко ометена женска лица у развоју јединствена је установа социјалне заштите због прожимања државних и институција Српске православне цркве. Монахиње из манастира Света Петка, које припадају сестринству манастира Раваница, и запослени у Центру за социјални рад у Параћину су на истом задатку већ више од 60 година. Тај пример јединственог деловања социјалних радника и монахиња дао је веома добре резултате.

- Треба имати велику веру, стрпљење и љубав да бисте могли да се бринете о особама које су ометене у развоју. Сви они воле да им се приђе, да их помилујете руком, то им је најважније. Нису им важне друге веома битне ствари у обичном животу, али су жељни љубави и пажње. Лепом речју их смирујемо и живимо са њима као породица. Тада они оживе, расположени су, смеју се, то их одржава и даје им наду у живот - каже мати Гликерија, која брине о Дому у Извору и манастиру Света Петка.

Дом „Света Петка" у Извору од 2003. под ингеренцијом је Центра за социјални раду у Параћину, до тада је био радна јединица Дома у Кулинама код Ниша. Дом је формиран 1946. године, а традицију мешања слабих и немоћних лица манастир Света Петка започео је 1942. прихватањем ратне сирочади. У почетку су корисници били смештани при манастирском конаку, а 1966. године изграђена је зграда Дома на манастирском имању.

- Од када сам се замонашила, пре 52 године, бринем о лицима ометеним у развоју у Дому. Навикили смо се једни на друге и не можемо да будемо раздвојени. Лица која дођу у Дом остају ту до краја живота. Посећују их породице, а неретко се догађа да када им дођу мајке окрећу главу од њих и гледају у нас, монахиње. Мајке се мало брецну на њих, али такве реакције су нормалне. Живимо заједно, делимо и добро и лоше. Дом сматрамо као своју кућу и радимо као што у Јеванђељу пише: „Што учинисте једном од моје мале браће, то мени учинисте". То је наш мотив и задовољни смо. Саосећамо са њиховом патњом и боли, јер они то не умеју да изразе - објашњава мати Гликрија.

Невладина организација „Мали, велики људи" из Београда редовно помаже Дом „Света Петка". Свештеник Јова Билбија је посебно везан за Дом и помаже у набавци потрепштина. Та помоћ се састоји у хигијенским средствима и храни. Дому је потребна нова и већа вешерница и то је нови пројекат који треба реализовати.

- Родитељи инсистирају на томе да баш у Дом у Извору сместе децу. Разумем их, али то је технички и физички неизводљиво. У собама је и по 11 штићеница, а укупно их је 92. Половина су непокретне - истиче директорка Центра за социјални рад Лела Вељковић. За пријем у том дому постоји листа чекања и тренутно 15 особа чека на пријем већ више месеци, јер се ретко упражњавају места. Непосредну негу и старање о штићеницама врше монахиње. Стално су ангажоване њих 23.

Извор: Блиц, Додатак - 09. новембар 2007. - текст и фото: Ивана Илић