Кад је слава - Богу у славу!
Већ духовном повезаношћу орођени и ове године смо се о Светом Сави нашли код наших најспецијалних рођака. Они су увек у свом Удружењу деце ограничене у менталном али никако и емотивном расту и станују на Новом Београду.
У Верском добротворном старатељству припрема за одлазак код њих одавно више није ствар дужности, коју неко треба да обави - већ ствар срца! А нико то боље од њих не осећа. Спрам љубави и дарови, мада се они увек више радују дародавцу - зато и јесу специјални људи - деца. Колико се нас може похвалити тим даром ?
Пар дана пред славу послали смо им луткаре и позориште у госте и опчињени њиховом радошћу, луткари су обећали да ће им долазити сваког месеца. Требали су само да се једни са другима упознају, за остало се нађе начин. То је био Светосавски дар унапред а о самој Слави свима су срца претицала од дирљиве радости, која као да се могла дотаћи рукама.
Позвали смо у госте и оне који мало више имају, да их угосте деца, који за све зависе од доброте и милости других. Свечани и фино васпитани грлили су своје госте, умели да се дивно понашају док је свештеник певао тропар са хором, који им редовно долази за славу. Певали су без грешке химну Светом Сави не прескачући строфе. А на крају и чисто дечију песму - како воли и Бог и Свети Сава – песму „Кад си срећан...” Са њима и свештеник појаше без грешке. Као специјално изненађење била је кустос која је донела експонате из Природњачког музеја и причала им приче о експонатима. Љубимац свих постао је пуж у камену стар двадесет милион година. Нама непојмљиво, али они указаном љубављу да то могу додиривати све уклопише у свој свет.
Уследио је и позив да дођу у Музеј на изложбу о чоколади и мало буду креативни у радионици прилагођеној њима. Сликали смо се, певали и понеком сузицом споразумевали и најзад пакетићи светосавски. Ред је кад се деци на славу долази. Трпезицу која нас је чекала спремиле су и послуживале њихове маме. А све је било спремљено од душе, филова, корица и уздаха. Спремиле су нам чак и пакетиће понуда - за понети.
И опет нада и вера - кад ћете нам поново доћи? Ех, лако је доћи али тешко одлазимо. А и кад пођемо понеког усвојеног срцем увек понесемо. Не помињу се у овој причи имена гостију, ни домаћина. Ми смо род и знамо једни за друге. А ако желите да нам се придружите лако ћете нас наћи. Има много посебних, специјалних, који од нас обичних и досадних очекују, да коначно научимо језик Њиховог говора. Имена су изостављена јер слава иде Господу а нама част да нам је велика милост давања - послата као дар. Тако је и Свети Сава разумео и чинио и Творцу који га је послао на славу послужио!
Славица Стефановић
Извор: ВДС
