Кад љубимо Цркву, љубимо и Бога, а љубимо и ближње своје

У недјељу 25. новембра, на празник светог Јована Милостивог и светог Нила Синајског, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је свету архијерејску Литургију у цркви Преображења Господњег на Жабљаку.

Преосвећеном Владици је саслуживало свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке: протосинђел Кирило Бојовић, сабрат Цетињског манастира, свештеник Драженко Ристић, парох шавнички, јереј Миливоје Јововић, надлежни парох и јерођакон Андроник, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.

Прије светог богослужења Владика будимљанско-никшићки освештао је живопис у олтару храма, који је осликао фрескописац Војислав Луковић, а жабљачкој Саборној цркви приложио је г. Драгиша Дурковић.

Током Литургије сабраним вјерницима бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије, тумачећи данашње Свето Јеванђеље у којем је било ријечи о оном законику који је питао Господа шта треба чинити да се наслиједи живот вјечни, а Господ Исус Христос му одговорио ријечима Светог Писма „Љуби Господа Бога својег свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом, свом снагом својом и ближњег свог као самог себе“. Ове заповијести о љубави давно су биле изречене, садржане су у Мојсијевом закону, али је Господ овим ријечима, истакао је Његово Преосвештенство, дао нови смисао и нову снагу.

“А дао им је нови смисао на тај начин што је, управо, Он дошао у овај свијет да покаже праву, истинску, савршену љубав. Законик није тражио од Господа да нешто више допуни ону заповијест о томе како треба љубити Бога, већ Га је упитао како треба љубити ближњег свог. Кад говоримо о Богу, драга браћо и сестре, углавном имамо мишљење да је Бог савршен, да у Њему нема недостатака, да Богу припада слава, част и хвала, али се, као што видимо, спотичемо око тога како треба да се односимо према ближњима својим“.

“Ове двије заповијести Господ је везао једну за другу, јер не можемо љубити ближњег свог ако не љубимо Бога, нити можемо љубити Бога, ако не љубимо ближњег свог. Бог неће примити нашу жртву, наш принос, љубав, славу иако се трудимо да Му угодимо, ако не љубимо и ближње своје. Исто тако, ако се трудимо да чинимо добро ближњима својим и показујемо према њима љубав, а хулимо на Бога, од такве љубави вајде нема, од такве љубави нека нас Бог саклони. Све оно што је писано у Светом Писму, драга браћо и сестре, све поуке, науке, упутства, упозорења, охрабрења, све се то своди на ове двије заповијести Божије и сва мудрост јесте у томе да стекнемо љубав према Богу и љубав према ближњима својим. То, наравно, не можемо без Христа и мимо Христа него само кроз Њега, јер је Он дошао у овај свијет као савршени Бог и као савршени човјек. Хришћанска љубав је нешто нарочито и посебно. Код свих народа можете наћи добре људе и у сваком човјеку можете наћи неке добре особине, али треба видјети шта је то што хришћане одликује пред другима, а то је, управо, та топлина љубави према Богу и љубави према ближњима својим“, казао је Преосвећени Епископ Господин Јоаникије.

Владика је, овом приликом, истакао заслугу г. Драгише Дурковића, чијом љубављу и жртвом је почео да се фрескопише храм Преображења Господњег на Жабљаку. Средствима која је издвојио г. Дурковић, који је, иначе, поријеклом са Жабљака, а живи у Београду, осликан је олтарски дио цркве.

“Ево, драга браћо и сестре, хвала Господу Богу, као што смо имали у прошлим временима, имамо и данас, у овим нашим приликама, добрих и честитих људи, добрих хришћана, који показују љубав према Богу и према ближњима, а то је она савршена љубав. У ово наше вријеме показаше многи љубав према овом светом храму, према Цркви Божијој, а то је, заправо, испуњење оне заповијести Божије да када љубимо Цркву, љубимо и Бога, а љубимо и ближње своје, јер Цркву сачињавају, управо, наши ближњи“.

“Желим да захвалим свима који су се, у посљедњих десетак-петнаест година, потрудили око обнове овог светог храма и изградње Парохијског дома у Жабљаку. То је, заиста, велики број људи и требало би нам много времена да поменемо сва њихова имена. Дозволићете ми, ипак, да овом приликом захвалим Драгиши Дурковићу из Београда. За показану љубав и доброчинство према својој Светој Цркви, исказану посебно за фрескописање олтара жабљачке Саборне цркве, одлучили смо да га одликујемо архијерејском граматом, као највећим епископским одликовањем. У стара времена, нарочито у доба Немањића, црква се није сматрала завршеном док се не украси, односно док цијела не буде фрескописана. Ево, и ми смо почели захваљујући доброти и љубави г. Дурковића, који није заборавио свој завичај и овај свети храм, није заборавио мјесто свог рођења, мјесто својих предака, него се сјетио и пожелио да учини добро овој светињи и народу на Жабљаку. Од срца благодаримо њему и његовој породици. Бог нека му дарује здравље, спасење и сваки напредак“, рекао је, на крају свог обраћања, Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Архијерејску грамату, у име Драгише Дурковића, примила је његова ћерка Зорана. Владика је, изражавајући благодарност бројним приложницима, добротворима и људима племенитих намјера, уручио око 50 захвалница свима који су, посљедњих 15-ак година, помогли обнову укупног црквеног живота у граду испод Дурмитора.
Након свете службе Божије приређена је трпеза љубави, трудом надлежног пароха оца Миливоја Јововића, предсједника жабљачке Црквене општине г. Светомира Шљиванчанина и чланова Црквеног oдбора. Сабрање је, захваљујући на прилозима и незабораву, поздравио Светомир Шљиванчанин. Вјерном народу обратио се још једном и Преосвећени владика Јоаникије, а светковину су употпунили звуци народних гусала уз које су пјевали браћа Иван и Лука Вулић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка