Кад сусрет постане празник

У радосним данима свете Педесетнице, прва генерација богослова Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи (1996-2001) чини већ вишегодишњу праксу окупљања и заједничарења у светој Литургији тако потрђујући вјечну истину неизмјерне односне љубави Бога и човјека.

Овогодишње, 19. окупљање, уприличено је код доброг, вриједног свештеника и домаћина, протојереја Јовице Максимовића у Козлуку. Сви као један, колико нас је Бог дао, заједно са нашим разредним старјешином протојерејом-ставрофором др Ранком Билинцем, који нас ни сада „не оставља саме” као добар родитељ, а без кога би и ми тешко доживјели радост један другога... У коме и даље видимо савјет, искуство, подршку и елан, служили смо свету Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла.

Послије свете Литургије одслужили смо помен нашем ректору митрополиту Николају, професорима и браћи из разреда, које нисмо заборавили већ их „вучемо” са собом чврсто стојећи у истини и вјерујући да нема нама спасења једни без других у Христу Васкрсломе. За пјевницом су пјевале наше супруге и дјеца. Хвала Богу, сваке године нас је бар по једно више.

Послије свете Литургије обишли смо Светотројичку обитељ манастира Тавне крај Бијељине, задужбину Светог Јована Владимира и Светог краља Драгутина. Гостољубиво сестринство дочекало нас је препуно љубави и пажње, испричало историјат манастира и подијелило искуство монашког и мученичког, страдалног Христа ради, живота кроз вијекове постојања манастира. Гостољубље Аврамово нам је било све вријеме у срцима али и осјећај да ходамо светом Немањићком земљом, натопљеном мученичком крвљу подвижника и монаха ове светиње.

Дружење је даље настављено на обали ријеке Дрине која никада није нити ће икада „браћу растављати”. Трпеза богата, пуна љубави, дјечијих осмјеха, успомена на школске дане који су нам и даље невјероватно живи у сјећањима и душама... Љепота живота и љубави Божје окупљене за трпезом.

Чудесна и благословена је радост сусрета са братом... Сусрета који је раван Празнику и Празника који је постао сусрет, тако потврђујући дубоку истину да је једино и истинско спасење свијета и човјека у сусрету са Богом и ближњим. И тако до следећег сусрета и Празника, Вишеграда, Требиња... и колико нам још Бог дана у радости и здрављу подари.

презвитер Ненад Драгичевић,
парох други крушевачки при Саборном храму Светог Ђорђа у Крушевцу

Извор: Митрополија дабробосанска