Каква је судбина прашума Амазоније?

За Амазонију се често каже да представља "плућа планете" - у питању је око пет и по хиљада квадратних километара шуме на територији девет земаља Јужне Америке.

Прашума Амазона игра кључну улогу у регулисању климе на Земљи, али је последњих година веома озбиљно угрожена.

Једна њена шестина је, наиме, већ нестала, а крчење шума како би се створило обрадиво земљиште никако да престане.

"Озбиљан бронхитис"

Ако Амазонија представља "плућа" планете Земље, с обзиром на све штетне гасове које човек производи користећи авионски превоз, аутомобиле и електране дало би се очекивати да та плућа пате од озбиљног бронхитиса.

У овом случају амазонска прашума, међутим, упија добар део гасова које човечанство, трошећи нафту, избацује у атмосферу. Ако буде уништена, концентрација угљен-диоксида у Земљиној атмосфери ће се драматично повећати, а то ће убрзати глобално отопљавање и климатске промене.

На то упозоравају бројни стручњаци, међу којима је и Јадвинда Мали са Универзитета у Оксфорду:

"Сагоревањем фосилних горива у свету се сваке године у атмосферу избаци око осам хиљада милиона тона угљен-диоксида. Амазонска прашума, изгледа, 'упија' око хиљаду милиона тона - односно једну осмину укупне количине ослободјеног угљен-диоксида", каже он.

Биолошка разноврсност

Доктор Вилијам Миликан је стручњак за Амазон и ради у Лондонској ботаничкој башти.

Он каже да горе наведени није и једини разлог зашто је Амазонија толико драгоцена:

"У Амазонији живи отприлике једна трећина свих биљних и животињских врста на свету. Она је због тога резервоар биолошке разноврсности који је од огромног значаја за целу планету", наводи доктор Миликан.

Амазонија је највише угрожена крчењем шуме, која се сече како би се створило обрадиво земљиште.

Већ је нестала једна њена шестина, и они који крчење пажљиво прате кажу да је сеча стабала последњих година била успорена, али да се сада поново убрзава.

Тежак избор

Један од разлога за то је и вртоглави раст цена пшенице, соје, кукуруза и других пољопривредних производа на светском тржишту - што су они скупљи, то углавном сиромашно становништво које живи на ободима прашуме има више мотива да сече стабла и тако ствара обрадиво земљиште.

Власти у земљама Јужне Америке, пре свега у Бразилу - у којем се налази 60 одсто амазонске прашуме - суочавају се са тешким избором између економског развоја и очувања прашуме.

Роберто Мангабера Унгар је бразилски министар за стратешко планирање; однедавно је заџен за реализацију новог владиног плана за одрживи развој Амазоније.

"Ми у Бразилу имамо проблем који се тиче целог човечанства, и морамо да га решимо. Има људи који би хтели да Амазонска прашума остане нетакнута како би од ње имала користи и у њој уживала цела планета. Има, на другој страни, оних који мисле да економски развој земље захтева агресивну производњу. У средини измедју та два екстрема је ефикасна и доследна економска стратегија, која би била корисна за 25 милиона Бразилаца који живе на ободима амазонске прашуме. Без такве стратегије прашума неће бити сачувана - људи ће се бавити неорганизованим економским активностима, па ће се сеча шуме наставити", каже Роберто Мангабера Унгар за ББЦ.

Контроверзна одлука

Испоставило се, међутим, да је стратегија бразилске владе за одрживи економски развој Амазоније врло контроверзна - наиме, након њеног усвајања, министарка за екологију је поднела оставку.

Наћи "златну средину" између економског развоја Амазоније и очувања прашуме није лако, и све је више оних који траже да се спасавањем "плућа планете" не баве само латиноамеричке владе, него и друге земље широм света.

Британски престолонаследник принц Чарлс је пре неколико месеци основао организацију чији је циљ да се нађе механизам којим би се земљама у којима се налазе прашуме плати због тога што те шуме доприносе еколошкој стабилности планете.

"Морамо да надјемо начин да обезбедимо да прашуме више вреде ако су очуване него ако су уништене. Тренутно, оне доносе већу економску корист ако су уништене. И то је оно што је сулудо", сматра принц Чарлс.

Како, дакле, одредити "економску цену еколошке стабилности" коју добрим делом обезбедјују прашуме?

Принц Чарлс, позивајући се на студије водећих економиста, каже да би 30 милијарди долара годишње било довољно да се потпуно заустави сеча шума, не само у Амазонији, него и у Индонезији и Конгу.

Он, међутим, признаје да је изузетно тешко и компликовано наћи механизам који би омогућио да остатак света прикупи и плати тај новац, а да истовремено земље у којима се налазе прашуме та средства на прави начин искористе.

Извор: ББС