Календар ЦРКВА 2016
Календар Српске Православне Патријаршије „Црква“ за преступну 2016. годину, издавач: Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, главни и одговорни уредник протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић
Календар „Црква“ спада у ред оних издања Српске Православне Цркве за које се сматра и на које се рачуна да ће из штампе изаћи око Божићних празника. Припрема пригодне публикације која је везана за одређени рок, а која по устаљеном обичају прати историјске јубилеје црквено-народне прошлости скопчана је са низом потешкоћа и изазова. Овогодишњи календар „Црква“ задржао је препознатљиви ликовно-графички изглед, репрезентативност текстова, а својим садржајем указује на литургијско-богослужбени распоред наступајуће преступне 2016. године.
Ово је већ трећа година како најсвечанију каленарско-популарну публикацију наше Свете Цркве уређује протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода.Такође, треба поменути да се високопречасни прота Саво Б. Јовић тачно 12 година стара о садржају црквеног календара који нам указује на свештено време: датуме црквених празника и дужину постова, дајући основне смернице читања из Светог Писма на богослужењима. На тај начин, преко издавања малог црквеног календара и овог већег са јубиларским текстовима, испуњава се једна од најтемељитијих уставних обавеза Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, тј. да се Синод стара о свим „званичним издањима“ (Устав СПЦ, чл. 70, став 8).
Календар „Црква“ за преступну 2016. годину, након календарског дела у ужем смислу доноси нам текстове сарадника које је пробрало уредничко чуло протојереја-ставрофора др Саве Б. Јовића. Они започињу важним јуридичким штивом, које је потребно времену у коме живимо, а реч је о правном појашњењу Уредбе о ауторским правима патријараха, митрополита и епископа из пера правног саветника Патријаршије Српске господина Милана Андрића. Протођакон Милан Томашевић из Епархије славонске пише о мартирском етосу Православне Цркве, тј. о новомученицима јасеновачким, а поводом 70 година од пробоја логораша из Јасеновачког логора. Подсећање на мартирски пут српске Херцеговине, крсно-васкрсно искуство напаћених и прослављених Пребиловаца доноси текст ђакона Бранислава Рајковића, и то о Првој литургијској прослави новоканонизованих светих мученика пребиловачких 8. августа 2015. године. Протојереј Братислав Кршић пише о новом светитељу у српском црквеном календару Св. Севастијану Дабовићу, причисленог диптиху светих 29. маја 2015. године. Проф. др Предраг Драгутиновић са Православног богословског факултета даје информативну белешку о научном скупу библијских теолога под називом „Христос свештених повести“ одржаном у Београду 10. до 13. септембра 2015. године.
Након текстова који се односе на оне догађаје који су обележили годину која је непосредно на измаку, следују чланци који се тичу јубилеја у наредној 2016. години. Према ерудицији и поруци упућеној читалаштву истиче се рад „Миленијумско трајање живог култа Светог краља Јована Владимира“, аутора др Драгољуба Марјановића са Филозофског факултета у Београду. Др Драгољуб Марјановић као представник најмлађег нараштаја српске византологије пише о Светом краљу Јовану Владимиру (+ 1015) као о претечи светосавске епохе, оног формативног периода српске културе и цивилизације. Протојереј-ставрофор академик Предраг Пузовић, декан Православног богословског факултета подсећа на четрдесетогодишњицу од упокојења епископа шумадијског Валеријана Стефановића и на петнаест година од упокојења епископа шумадијског др Саве Вуковића. Професор Милош Еранут, вредни публициста и телевизијски новинар пружа текст поводом 120 година од упокојења дабробосанског митрополита Георгија Николајевића. Студенички архимадрит др Тихон Ракићевић нас је почаствовао причом о изгубљеном и пронађеном ктиторском натпису Светог Саве из куполе Богородичине цркве у Студеници, а који датује из 1209. године.
О ранохришћанским светитељима, београдским мученицима Ермилу и Стратонику пише протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић, а о свештеномученику Монтану и мученици Максими текст доноси протођакон Игор Давидовић. Великом темом на страницама овог календара „Руске духовне академије и Срби од XVIII до почетка XX века“ на приступачан и занимљив начин бави се др Владислав Пузовић. Миодраг Мишо Вујовић подсећа на јубилеј црногорских Термопила, Мојковачку битку из 1916. године, која је подједнако уписана у историји и епском предању. На крају, потписник ових редова подсећа на два временски подједнако удаљена јубилеја, 180 година од упокојења митрополита Стефана Стратимировића и 180 година од почетка архивског пословања и црквене администрације у Архиепископији београдско-карловачкој.
Календар „Црква“ за преступну 2016. годину је сјајно ликовно опремљен, доносећи фотографије манастира из готово свих епархија Српске Православне Цркве, символишући јединство и пуноту Христовог Тела у историји. Читаоци могу да се упознају са савременим изгледом Возућице, Ковиља, Месића, Хиландара, Тавне, Рмња, Каленића, Дивостина, Драче, Јаска, Добрунске Ријеке, Горње студеничке испоснице Св. Саве, са изгледом Цркве Св. Јована Владимира у Бару, те манастира Гомионице, Грачанице и Дечана. На крају календара уобичајено је да се објаве фотографије новорукоположених свештеника што је учињено и овога пута.
Календар „Црква“ под уредништвом високопречасног протојереја-ставрофора др Саве Б. Јовића засигурно остаје оно што је његова сврха и намена зацртана у временима патријараха Варнаве (1930) и Германа (1965. године), а то је да буде мисионарско и историјско-репрезентативно издање. Али, не само то. Уреднички такт и осећај проте Саве Б. Јовића начинио је од Каледнара „Црква“ за копље бољу и још више свечану публикацију, али која не престаје да буде поуздано сведочанство црквеног живота за будуће генерације.
мр Радован Пилиповић
