Канонска посета епископа Кирила провинцији Ћако
Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Кирило, у својству архијерејског заменика Митрополита црногорско-приморског г.Амфилохија, посетио је православне вернике у аргентинској провинцији Ћако.
Преосвећени Владика стигао је 26. октобра 2017. године у Ресистенцију, главни град ове североисточне аргентинске провинције. На аеродрому Владику су дочекали протођакон Никола Радиш и његова сестра гђа Анђелина Радиш, потпредседник одбора за изградњу храма Свете Тројице у Ресистенцији. Сутрадан, владика Кирило је присуствовао Литургији у цркви Светог Николе у Маћагају. Свету Литургију у част Преподобне мати Параскеве, са његовим благословом, служио је протојереј Бранко Станишић.
За певницом је била монахиња Марија (Оливеира), настојатељица манастира Светог Николе у Маћагају, а појању су јој помагали верници ове парохије предвођени диригентом парохијског хора гђом Аналијом Отеро. Владика Кирило је преломио славске колаче славара честитајући им празник Свете Петке. Након Литургије уприличен је и свечани ручак за све вернике, обзиром да је Света Петка крсна слава свештеника Бранка.
У поподневним часовима, епископ Кирило је обишао радове на реконструкцији парохијско-манастирског комплекса које изводи грађевинска фирма г. Александра Рогановића, а под покровитељством државних власти провинције Ћако.
У суботу, 28.октобра 2017. године, литургијски је прослављен празник Светог Петра Цетињског, који је из практичних разлога пребачен са уторка на суботу. Литургију је служио Преосвећени Епископ г. Кирило уз саслужење игумана Димитрија из Сретењског манастира Украјинске Православне Цркве у Енкарнациону (Парагвај), и протојереја Бранка. Током Литургије причестио се већи број православних верника.
У литургијској беседи, владика Кирило је говорио о животу Светог Петра Цетињског, истакавши да је он живео у веома тешко време по Православље, време када је Отоманска империја покушавала свим снагама да преобрати Црногорце у ислам, но, он се томе активно противио и ратујући са Турцима успео да сачува поверени му народ у светости православне вере. -Уједно, он је водио битку и на унутрашњем плану, мирећи завађену браћу свим срцем се трудио да уједини црногорска племена и тиме је показао да се нема истинске љубави према Богу , без истинске љубави и према ближњима. Познато је да је Свети Петар Цетињски имао велику љубав и према православном народу у Србији, одржавајући блиске везе и са Карађорђем током његовог устанка против Турака, али и са православним народом у Грчкој, као и Русији од које је примао и обилату материјалну помоћ, како би се преживела страдања под Турцима. Дакле, љубав према Богу и љубав према ближњима, то је био сав садржај живота Светога Петра Цетињског, но под ближњима не требамо да подразумевамо само своју најближу породицу, своју земљу и нацију, већ све људе које Бог усмери на нас. Ја верујем да је управо Свети Петар, упутио у ове крајеве нашег митрополита Амфилохија, да врши мисију у овим далеким крајевима, не само да би се наш народ спасавао, већ и други народи, и народ аргентински, и народ парагвајски и бразилски и сви остали народи на кугли земаљској, јер тако Бог хоће - Он жели да се сви спасу, а не да се човек смести у окове индивидуализма или лажног национализма у коме је брат твој препрека на путу твог самоостварења, твоје слободе или независности. Црква проповеда љубав, јер је Бог љубав, а не мржњу, јер је она од ђавола! Ко сеје мржњу, раздор и поделе, тај није од Бога и њега се треба клонити.
Након свете Литургије, епископ Кирило је, у пратњи свештеника Бранка, протођакона Николе и верника, обишао гробље у Маћагају, где је одслужио мали помен свим православним верницима који на њему почивају. Преливени су вином гробови породица: Никчевић, Радиш, Павићевић, Рогановић... Поподне истог дана, у 17 часова, владика Кирило се са пратњом упутио ка гробљу у Ла Монтенегрини, где је служен парастос свима који на њему почивају. По православном обичају преливено је вином више десетина гробова исељеника из Црне Горе, Србије, Херцеговине и Далмације који су ту сахрањени; гробови породица Капитанић, Миловић, Мићуновић, Остојић, Новаковић...
Након парастоса, епископ Кирило се са пратњом упутио ка Југословенском клубу Дурмитор, где је некада функционисала прва српска школа у Јужној Америци, а где су се образовале читаве генерације потомака наших исељеника. Данас је овај клуб, захваљујући обнови којом су руководили г. Хорхе Милтон Капитанић, некадашњи гувернер провинције Ћако, а данас градоначелник Ресистенције и његов брат г. Данијел Капитанић, вицегувернер Ћака, потпуно уређен музеј у коме се одржавају уметничке изложбе, конференције и разне друге манифестације. Иначе, клуб Дурмитор је ове године обележио 100 година од свог оснивања, што је био повод и да се у вечерњим часовима одржи и прослава са богатим културно- уметничким програмом. У присуству локалних званичника и више стотина потомака наших исељеника, отворена је изложба старих фотографија, које су уступиле породице оснивача овог југословенског добротворног друштвеног клуба, а затим је извршена и промоција књиге Од коријена на крилима, аутора Марте Капитанић и Милке Поповић Капитанић. Пригодним говором, многобројним посетиоцима се обратио између осталих и вицегувернер провинције Ћако. Током вечери говорио је и протојереј Бранко, који је скупу најпре пренео срдачне поздраве Његовог Високопреосвештенства г. Амфилохија, а затим је истакао да су наши исељеници долазећи у ове крајеве крајем 19. и почетка 20. века остављали у отаџбини своје домове, своје породице и све што су имали, поневши са собом само оно најнужније. -Они су на тај далек пут из отаџбине понели нешто највредније што су имали, а то су култура, вера и обичаји, које су као своју једину имовину, попут семена положили у овдашњу благословену земљу и видимо да је баш из тог малог, али драгоценог семена, изникло ово дрво раскошног хлада под чијом се сенком сви ми данас одмарамо. То дрво племенито зове се Ла Монтенегрина, зове се Дурмитор и ево данас славимо његову прву стогодишњицу ,а нека би Бог дао да их буде још много.
Након тога, на бину је изашао епископ Кирило који је додао да су два највреднија семена које су исељеници са наших простора донели у Латинску Америку - два светитеља из наше отаџбине, Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски. -Због тога сам вам ја донео икону једног од њих, икону Светог Василија, са жељом да је овде чувате и да она вас чува. Епископ Кирило је затим уручио председнику Југословенског друштва г. Оскару Титију Капитанићу новчану помоћ намењену за штампање књиге аутора Марте и Милке Капитанић „Од коријена, на крилима“, као и поменуту икону.
У недељу, 29. октобра 2017. године, епископ Кирило је служио свету Литургију у част Светог апостола и јеванђелисте Луке. Саслуживали су отац Димитрије и свештеник Бранко. Више десетина верника је учествовало у богослужењу, а много њих се и причестило.
Током литургије епископ Кирило је беседио о животу Светог апостола Луке, истакавши да је он био обдарен многим даровима: -Био је сликар, писац и лекар, Бог га је обдарио различитим даровима, али сви су дарови само семе Божје посејано у земљи душе човечије, но ако се не потрудимо да то семе благодаћу Божјом, али и трудом нашим узрасте и да многоструки плод, бићемо одговорни пред Господом. Јер чули смо у данашњем јеванђељу да је сејач сејао свуда, и на путу и поред пута, и на камену и на плодној земљи, али је семе дало рода само тамо где је земља претходно припремљена како треба. Ми смо ти који треба да припреме земљу срца свог, да би оно добро примило реч Божју, а после кад је прими треба и да чувамо то семе од трња и корова, од страсти и грехова, па ће оно засигурно дати род, можда не по деведесет као код Светог Луке, можда ни шездесет, али нека буде и по тридесет, свако према својој мери и могућностима.
Током Литургије протојереј Бранко је преломио славски колач Преосвећеном Епископу г. Кирилу, а након отпеваног многољетствија славље је настављено свечаним ручком за све придошле, током којег је свештеник Бранко захвалио Владики што је одлучио да са верницима у Ћаку прослави своју крсну славу, истакавши да слава се слави са најближима, да је тиме он лично и читава заједница верних у провинцији Ћако посебно почаствована. Он је захвалио и сестри Марији, настојатељици манастира Светог Николе, која је уложила много труда у припрему свечаног ручка, као и Карини Милић која јој је у свему помагала. Након тога, окупљенима се обратио и протођакон Никола Радиш који је, честитајући славу епископу Кирилу, истакао да је веома задовољан што види да парохија и манастир Светог Николе у свему напредују и да га то посебно радује, јер је његов отац Михајло Радиш живео за ту цркву, помажући дуги низ година протојереју Александру Коноваленку, првом свештенику у цркви Светог Николе у Маћагају, а који се упокојио 1952. године.
По завршетку свих планираних активности, владика Кирило се преко Резистенције вратио у седиште Епархије буеносајреске - катедрални храм Рођења Пресвете Богородице у престоници Републике Аргентине.
протојереј Бранко Станишић
