Кардинал Маркс: Свезнајућа Црква је неуверљива
Председавајући Бискупске конференције Немачке, Рајнхард кардинал Маркс је у Фрајзингу код Минхена 5. априла 2014. године у једној изјави пред Комитетом католика у Баварској изнео своју стрепњу да ће се у дискусији о статусу другобрачних/разведених распламсати „идеолошка битка“, о чему је недавно кардинал римске Курије Валтер Каспер, у оквиру предавања пред папом Фрањом и колегијумом кардинала у Ватикану, изнео своје револуционарне тезе. Да подсетимо, кардинал Каспер се залагао за допуштење приступа причешћу и другобрачнима. Предавање некадашњег редовног професора догматике и префекта Конгрегације за јединство хришћана у Ватикану (Pontificium Concilium ad Unitatem Christianorum Fovendam) изазвало је веома велики ехо. Папа Фрања га је обасуо похвалама назвавши Касперове тезе „дубоком теологијом“. Унутар колегијума кардинала пријем је био уздржанији, а делимично и наглашено противречан.
Шта је тврдио немачки кардинал римске Курије? Кардинал Каспер држи потпуно искљученим друго венчање за живота другог брачног партнера, као и једно начелно црквено решење за све случајеве.
Шта онда? Ради разрешења једног црквено склопљеног брака - што извесни канонисти сматрају апсолутно немогућим - пледира Каспер за неоходност испитивања изванправних околности, односно питања да ли је уопште дошло до „ваљаног склапања светотајинског брака“.
На другој страни је куријски кардинал Герхард Лудвиг Милер, префект ватиканске „Конгрегације вере“ (Congregatio pro doctrina fidei), у једном интервјуу поводом горућих питања као што је други брак разведених, истакао неразрешивост брака као свете тајне. У Католичкој Цркви се другобрачни не припуштају светој тајни Причешћа, јер су прекршили неразрешиви брачни савез. Тиме, према црквеном праву, другобрачни тврдоглаво остају „очигледно у тешком греху“.
Ова супротстављена гледишта двојице угледних кардинала повод су многим контраверзним дискусијама, на шта кардинал Маркс жели да упозори и, у духу нове парадигме у култури општења коју одлучно култивише папа Фрања, поставља питање непогрешивости Цркве. Кардинал Маркс је дословно рекао у пленуму Комитета католика Баварске: “Црква која све зна и која на све има одговор, није уверљива“. Отуда је кардинал пледирао пред представницима лаичког апостолата да се о тој теми дискутује у слози и сагласности.
„Истине вере није једноставно систем који ми заступамо, већ личност Исуса Христа кога ми сусрећемо.“ Јеванђеље се не проповеда тиме што у рукама држимо катихизис, већ тиме што сав наш живот посвећујемо ономе што човеку доноси спасење“. Важно је, наставио је кардинал, да Црква не буде схваћена као институција која се само држи крутих правила. То би значило освајање у „борби од куће до куће“, а не евангелизацију. „Ми се налазимо у великом процесу трансформације религиозног живота у Немачкој“, истакао је кардинал. Морамо размишљати и о томе да ли ће нас религиозни живот кроз 100 година више сједињавати неголи светско првенство у фудбалу или стремљење ка материјалном благостању.
Протођакон Зоран Андрић, Минхен
