Кардинал Раваси о Умберту Еку

Кардинал Раваси о Умберту Еку
Кардинал Раваси о Умберту Еку
Кардинал Раваси о Умберту Еку
Кардинал Раваси о Умберту Еку

У уторак је сахрањен један од највећих интелектуалаца међународног угледа – Умберто Еко (1932 – 2016). Еко је био нека врста ренесансног uomo universale, данас би се рекло allround-таленат: философ, списатељ, семиотичар, теоретичар књижевности, есејист и историчар средњег века и педагог.

Кардинал Ђанфранко Раваси, председник Папског савета за културу, који је Ека познавао из времена своje префектуре Амброзијанске библиотеке у Милану, вели за њега: ” Еко је био човек широког хоризонта. Иако је био обдарен веома специфичним способностима у многим дисциплинама, он је то експлицитно постао само у једној”. Еко је консенсом свих важио за једног од највећих мислилаца нашег времена. Он је аутор романа бест-селера ”Име руже”, који се преставио у 84. години, оставивши личну библиотеку од 50.000 књига. Вишеструки лауреат националних и међународних награда је рођен у Александрији, у Пијемонту на северу Италије. Он је био католичке вероисповести и социјализације и у својој младости је био члан ”Католичке акције”. Доцније је дошло до раскида, али га је католичка култура вазда креативно инспирисала, истиче Раваси. Кардинал се радо присећа једног разговора са Еком у коме му је овај изразио своју радост што је Библија била враћена у програм наставе у италијанским школама. Тада је Еко приметио:”Зашто морају деца да све знају о Хомеровим јунацима, а ништа о Мојсију, зашто све о Дантеу, а ништа о Песми над песмама?”.

Еко је волео средњевековну културу и био специјалиста за естетику блаженог Томе Аквинског и са страшћу волео философију каталанског философа Рајмонда Лула. Овај је познат по својим дијалозима са исламом, јер је владао арапским и био заинтересован за свет у коме је по логици витешке борбе племића вођен дијалог са мудрим људима у исламу. Такви мотиви су окрилаћивали његову литерарну машту”, вели кардинал Равеси.

Агностик али са дубоким питањима о етици и уму

Еко је по сопственом признању био агностик, признајући да је типични неверујући човек. За Равасија је Еко занимљива личност јер је тражио измирење између Атине са једне стране и Мојсија и Христа са друге. Питања вере и ума, етике и морала су била свеприсутна у његовом делу. Његов полиморфни роман ”Име руже” је упозорење од религиозног фанатизма и догматизма. У овом контексту Раваси вели да га та Екова позиција подсећа на чувену крилатицу енглеског философа Дејвида Хјума који вели: ”Обмане у философији су смешне, погрешке у религији опасне”.

протођакон Зоран Андрић, Минхен