Православни катихета 12/14
Православни часопис вероучитеља Архиепископије београдско-карловачке
Са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја, светлост дана угледао је нови број часописа вероучитеља Архиепископије београдско-карловачке. Тема овог броја Православног катихете је Будућност верске наставе.
У уводном слову, под насловом Црква је школа вечног живота, Патријарх Иринеј поздравља и благосиља наше вероучитеље: “...Полазим од своје уверености да се свесно и трезвено односите према нечему чему сте се до сада спремали школујући се и оспособљавајући се за наставнике верске наставе, или вас који сте кроз досадашње искуство и рад на том пољу већ осведочили. Свети задатак који вам је поверен у подизању школских нараштаја кроз стицање верског образовања непрестано треба да вас опомиње на узвишеност циља пред којим стојите...“
Одбор за верску наставу при Архиепископији београдско-карловачкој позива на сарадњу, која се огледа у већем ангажовању свих на овој Њиви Господњој како би се нараштаји младих извеле на животни пут врлинских вредности.
„Црква и просвета је место где се ми као школска деца срећемо са својим Учитељем који нас препознаје и грли, милује и храни (пита-васпитава) својим земаљским и небеским даровима. Та храна је најпотпунија наука која нас води јединоме свециљу, а тај циљ се назива нашим спасењем. Ето, то је разлог зашто указујемо на педагошку димензију Цркве и зашто је неопходно да се још у најранијем узрасту, па потом кроз редован школски период, ми сами, а потом и поверена нам деца упознавају са црквеним схватањем образовања и васпитања. Стичући такво знање и преносећи га на васпитанике, даћемо одговор пред Богом, Црквом, претпостављенима и сопственом савешћу као оценитељима нашег рада,“ напомиње Патријарх Иринеј.
Катихета је подељена у неколико тема. Прва тема - Будућност верске наставе - обрађена је у текстовима: Будућност веронауке (Радомир Маринковић); Васпитање је незамисливо без хришћанске компоненте (др Зоран Аврамовић, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања); Веронаука не сме да буде маргинализован предмет (Јасмина Ђелић, руководитељ Центра за вредновање и истраживање); Комисија за верску наставу Владе Републике Србије (Снежана Павловић, заменик председника Комисије за верску наставу); и Нека питања о будућности веронауке (Предраг Ђукнић).
Блок тема Светоотачке педагогије чине текстови: Климент Александријски о онима који подучавају (мр Драгана Тодоровић); Александријска катихетска школа – Дидаскалија (Меријен Дорман); Однос светих Отаца према античкој књижевнсоти и образовању кроз античкукњигу (мр Драгана Тодоровић); Свети Јустин Ћелијски о просвети (Немања Шкерлић); Пасија Светог Христофора; Менструација и свето причешће; о Светом Августину Кентерберијском, просветитељу васцеле Енглеске ( Свети Григорије Велики (Двојеслов).
О Мисији Цркве читамо: Мисија Цркве током постмодернизма (Петрос Василијадис); Религиозно васпитање у епохи постмодерне ( председник Оделења спољњих црквених веза Московске патријаршије Митрополит смоленски и каљининградски Кирил); Нема живе парохије без мисије (Владика Данило Будимски).
Из праксе вероучитеља сазнајемо више о самој верској настави, па су ту следеће теме и наслови: Најмлађи мислиоци, мали осврт на један битан аспект глобализације (Горица Вујчић); Велико Да и Велико Али; Уметничка дела у верској настави: могућности и ограничења (Вук Јовановић); Писана припрема за час (др Растко Јовић); Посета културно-историјским и верским споменицима Карађорђевог парка и Светосавског платоа (Велибор Мартиновић); Приказ примера употребе ИКТ - Информационо-комуникационих технологија у настави (Јелена Петрановић); Значај кабинета за веронауку (Раде Шалипуровић).
Последње поглавље Катихете је Хроника (нашег живљења, теме и догађаји): Одељење за дијалог у култури АЕМ (Стеван Јовановић); Живот је јачи од нас, ми смо мали, али је велики живот у нама (Горица Вујчић); Литургијски фестивал (Анђелко Додер); Васкршњи пакетићи - ђаци Београда ђацима Косова и Метохије 2014 (Предраг Ђукнић), као и догађаји везани за Војску Србије.
Главни и одговорни уредник Катихете је протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо; у Уређивачком одбору су: мр Драгана Тодоровић, Радомир Маринковић, Предраг Ђукнић, Бранислав Кеџић, а сарадници су: др Растко Јовић, Срећко Петровић, Славиша Костић.