Класик патролошке књижевности
Ото Барденхевер: Историја древне црквене књижевности
У најомиљеније писане споменике у 19. и 20. столећу, изниклим из настојања да се древнохришћанско предање оживи и утка у савремени богословски контекст, иде петотомна „Историја древне хришћанске књижевности“ коју је написао Ото Барденхевер у пет свезака - Otto Bardenhewer: "Geschichte der altkirchlichen Literatur" in 5 Bänden - чија је прва свеска угледала светлост дана још 1891.г. у Фрајбургу у Брајзгау. Аутор је над овим делом капао више деценија, од првог издања из 1891. и поновљених 1901. и 1910.г. до 1932, односно 1939. које је сукцесивно објављивано. Ово дело, које је у последње време цитирано и апострофирано као „Лексикон античке хришћанске књижевности“ "Lexikon der antiken christlichen Literatur", и данас је најзначајнија референцијални извор о појединачним ауторима древне хришћанске књижевности. Тезе и судови Бареденхевера су трајно одредили истраживање на овом пољу хришћанске књижевности и културе, те су и данас у актуелним истраживањима класични топос, односно у саставу стандардног репертоара међу компендијумима и уводима у античку хришћанску литературу.
Ово издање је више пута објављивано. Последње издање овог класика патролошке литературе из 1962.г. припремио је патролог из Минстера Алфонс Фирст (Alfons Fürst). У уводним разматрањима Фирст са правом вели да је реч о Барденхеверовом животном делу, односно да је „Историја древне црквене књижевности“ његов opus magnum. Фирст описује животни пут овог великог научника указујући на полемике око 1. Ватиканског концила 1869./70. којима се Барденвер уплео у културну борбу која ће га стајати места на универзитету у Минстеру. И мимо две неуспеле кандидатуре, осујећених злобом његових ненавидника, ипак је Фирст 1884.г. успео да добије професуру, да би само две године доцније, 1886, добио позив од Минхенског универзитета на коме је остао до зимског семестра 1923./24.г., односно своје 73. године. Иако је ужи профил његове професуре гласио „Катедра за старозаветну и новозаветну егзегетику“ („Lehrstuhl für alt- und neutestamentliche Exegese“), његово је интересовање било готово искључиво посвећено патрологији и патристици. Његова је бескрајна заслуга за оснивање и уређивање серије „Библиотека Светих Отаца“ ("Bibliothek der Kirchenväter"), у 1. серији: 1911-1931, 61 свезака + 2 свеске са регистром; 2. серија: 1932-1939, 20 свезака).
Ново издање овог класика патролошке књижевности је зацело прва свеска петотомне „Историје древне црквене књижевности“ које гласи „Од заласка апостолског времена до краја 2. века“ („Von Ausgange des apostolischen Zeitalters bis zu Ende des zweiten Jahrhunderts“), објављен код Vero Verlag, Norderstedt 2013, као фототипско издање из 1902. г., које омогућује увид у аналитички понор и историјску ерудицију овог херкуловског подухвата.
протођакон Зоран Андрић, Минхен
