Кљижевно вече академика Милована Данојића у Никшићу

Недавно је никшићка публика била у прилици да се дружи са нашим истакнутим књижевником Милованом Данојићем. На празник Успенија Пресвете Богородице у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког организовано је његово књижевно вече на коме је о Данојловићем стваралаштву говорио проф. др Јован Делић, а љубитељима писане ријечи обратио се и сам аутор

У име Црквене општине Никшић добродошлицу академику Миловану Данојлићу и публици у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, пожелио је јереј Слободан Јокић, старјешина никшићког Саборног храма. Он је подсјетио да је, на празник Успенија Пресвете Богородице, прије 110 година освештана Саборна црква Светог Василија Острошког, те је обиљежавање овог значајног јубилеја, који се прославља током читаве године, употпуњен и књижевном вечери реномираног писца Данојлића. О његовом изузетно богатом и разноврсном стваралачком опусу, којег чини више од 40 књига белетристике - романа, збирки поезије, хроника, записа, есеја и огледа, овјенчаних најзначајнијим књижевним наградама и признањима, говорио је проф. др Јован Делић, који је истакао Данојлићев истанчан осјећај за језик, не само савремени српски језик, већ је он мајстор, како запажа Делић, да упосли и оне старије слојеве језика, ткајући на тај начин изненађујуће занимљиву и модерну причу.

Данојлић је човјек педесетогодишњег литерарног и огромног животног искуста. Рођен је у селу Ивановци близу Љига, гдје је још од малих ногу заволио књигу и сеоске послове. Они који га добро знају рећи ће да је и тада био прилично бунтован и није волио неправду, па је неколико пута избациван из школе. 1953.г. стигао је у Београд са жељом да постане новинар, јер му се књижевни позив чинио одвише узвишен. Прву збирку пјесама „Како спавају трамваји" написао је у редакцијском собичку листа „Борба" и тако отпочео свој стваралачки пут, током којег је написао преко 40 веома читаних књига поезије и прозе, међу којима су познатије: „Нека врста циркуса", „Личне ствари - огледи о себи и другима", „Балада о сиромаштву", „Драги мој Петровићу", „Мука духу", „Тешко буђење", „Мјесто рођења", „Ослободиоци и издајници" за које је добијао награде: Октобарску, награду града Београда, Змајеву, Исидоре Секулић, Нинову, Дучићеву, Милоша Ђурића. У Француској, гдје се, замишљен над судбином рода и отаџбине, трајно настанио 1984.г., склањајући се од распада ондашње Југославије, написао је петнаестак књига које критика сматра најбољим Данојлићевим књижевним остварењима. Његово духовно упориште остало је ипак у Србији, којој се, како каже, враћа свакодневно кроз писање. Публици у Никшићу представио се избором из свог богатог пјесничког опуса.

Милован Данојлић је као бесједничар учествовао у духовној академији овогодишњег успењског црквено-народног сабора у Пиви. Како се чуло том приликом, наш истакнути писац поријеклом је из Пиве, а његови преци, прије више од два вијека, напустили су ове крајеве, упућујући се ка Србији. У родном селу Ивановцима, прије десетак година, подигао је као задужбину цркву, коју је посветио свом крсном имену Светом Николи, који је најчешћа слава Пивљана.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка