Књига Драгише Милосављевића „Манастир Дубница и Патријарх Гаврило Рашковић”
Тапија из таме векова
У издању манастира Дубница из штампе је почетком јуна изашла монографија „Манастир Дубница и Патријарх Гаврило Рашковић" Драгише Милосављевића, историчара уметности из Ужица и аутора више књига о баштини западне Србије.
Мукотрпан је био посао и велики изазов трагање за историјом и судбином светилишта у селу Божетићи, о коме нема историјских докумената. О духовном седишту Старог Влаха, обновљеном пре четири године и његовом ктитору на 220 страна, уз бројне илустрације, сведоче посредни извори, градитељски остаци и фрагменти сачувани у усменој традицији.
Зидине Дубнице обавијене су тајном о градитељима и рушитељима. Аутор тврди да је место на коме је саграђена црква Свете Тројице имало карактер „светог места" јер постојање старијег храма наговештава неколико извора. Први храм овде је саграђен, вероватно, у првој половини 15. века, а задужбина Патријарха Гаврила Рашковића је само педесетак година после градње доживела судбину многих светиња порушених у турској одмазди крајем 17. века.
Незаобилазна помоћ истраживачима и градитељима Дубнице налазила се у непосредној близини - у задужбини рашког владике Гаврила у манастиру Ковиље с друге стране Јавора. Просторне сличности ових храмова упућују на једног ктитора, а можда и на исте неимарске руке које су клесале довратнике и надвратнике портала, олтарске нише и амвонске розете. Поред градитељских и духовних веза Ковиља и Дубнице, Милосављевић каже да исцрпне анализе показују да се елементи рашког градитељског наслеђа налазе у задужбинама Патријарха Гаврила у Старом Влаху, али и у манастирима у долини Овчара и Каблара.
О ктитору Дубнице, Патријарху српском Гаврилу Рашковићу (1595-1659), родом из Штиткова, чија приповест заузима други део ове књиге, има знатно више писаних трагова него о светилишту које је подигао из пијетета према завичајном поднебљу. Слажући изгубљене коцке животног мозаика изузетне личности српске историје и пишући о градњи и обнављању задужбина, Милосављевић анализира Гаврилов однос према традицији, записе са рукописних књига, везе са зоографом Андријом Раичевићем и доноси податке из страних извора о Патријарховом мисионарском раду, путу у Русију и страдању, те проглашењу за светитеља. Књига „Манастир Дубница и Патријарх Гаврило Рашковић" штампана је средствима Скупштине општине Нова Варош, док је истраживачки подухват и припрему издања помогао Гордан Шуњеварић, родом из Бурађе, власник београдског предузећа „Акорд инжињеринг".
Четворојеванђеље
Међу корицама књиге су фотокопије страница из две вредне књиге, које су биле у власништву Патријарха Гаврила, иначе изузетног преписивача. У четворојеванђељу из архива САНУ у Београду, на једној страни су Партијархови записи о животном путу, а у јеванђељу из библиотеке у Кембриџу (Енглеска) његови потписи.
Извор: Данас
