Књига протонамјесника Симона Ј. Туркића – Невидљиво путовање 1 и 2
Роман Невидљиво путовање 1 и 2 из самог наслова јасно указује да је тематски подељен у два дела. Протонамјесник Симон Ј. Туркић читаоцу на првим странама дела наговештава да је пред њим оригиналан богословско-философски роман, који истражује хришћанску етику и педагогију, а затим задире и у многе догмате Православне Цркве, уз рефлексије о отуђености, супарништву, отпадништву и љубави.
Роман је универзалан и свевремен јер говори о оним моралним дилемама у вези са вером, светом, човеком које су интригирале човечанство од палог Адама до данас.
У роману је описана духовна драма двојице главних јунака Шпире и Јовице. Први је јунак првог дела, а други главни јунак другог дела, али њих двојица и приче о њима нису самосталне, већ су кохерентне и врло експресивно се преплићу, указујући на таленат писца да пажњу читаоца одржи до самог краја путовања. Мисли и дилеме двојице главних јунака аутор лепо уобличава користећи двојицу резонера - у првом делу то је Уча, сеоски учитељ; а у другом Свештеник. Отац Симон узима ову двојицу како би још једном истакао да је у традиционалним српским срединама народ увек слушао свештенике и учитеље. Неминовност борбе између добра и зла у овом животу описана је врло софистицирано уз наглашени духовни моменат, проживљен од стране аутора. Искуственост духовних недоумица и трагања за Богом наглашена је у грађењу свих ликова у овом роману.
Највећа слобода која је дата човеку јесте слобода од Бога. Једна од најбољих сцена у целокупној светској књижевности јесте она из романа великог Достојевског Браћа Карамазови када се Велики Инквизитор обраћа Христу. О чему они разговарају?! Управо о тој од Бога нам датој слободи. Велики Инквизитор доводи у питање људску духовну снагу у тој од Бога добијеној великој слободи. Кроз ову секвенцу у којој се на специфичан начин критикује папизам, Достојевски стаје у одбрану православног поимања људске боголикости и из ње проистекле људске слободе. Такву слободу ће о. Симон Туркић бранити до краја свог романа, показујући, с једне стране, сву њену тегобност и муку која се граничи са границама људске издржљивости, али, с друге стране, у пуном светлу сву њену величину и кроз Лик Христов радост Откривања тајне света и тајне човека. О. Симон Туркић неколико пута експлицитно наводи Ивана Карамазова и његово искуствено проналажења Христа кроз искрено покајање и смирење. Борба са јогуном - ђаволом описивана током целог романа на начин светогорских монаха који се свакодневно боре са искушењима. Победа над светом и јогуном описана је у последњем поглављу, та победа је живот у Христу, Света Литургија, предокус Царства Небеског. На тај начин, о. Симон методологијом врсног катихете и педагога доводи читаоца до сврхе живота сваког човека - то су крштење и учествовање у Светој Литургији.
Роман Невидљиво путовање 1 и 2 показује утврђеност у вери и богословску ученост о. Симона Ј. Туркића, који је имао талента да догмате поједностави како би сваком читаоцу били приљежни, а да говори о великим егзистенцијалним истинама користећи педагогију и катихезе Православне Цркве. Аутор је успео да све читаоце поведе на невидљиво путовање у Царство Небеско, чувајући и ону стоту овцу...
Ђакон мр Ивица Чаировић
