Књижевне вечери Владимира Пиштала у Мостару и Невесињу

Српско просвјетно и културно друштво Просвјета ГО Мостар у сарадњи са мостарском Српском православном црквеном општином организовало је књижевно вече Владимира Пиштала, једног од најчитанијих српских књижевника данашњице. Пиштало, носилац највећих књижевних признања међу којима су НИН-ова награда (роман “Тесла, портрет међу маскама“, 2009. година) и награда “Кочићево перо“ (роман “Венеција“, 2012. година), у Мостару је гостовао у суботу 11. августа, у Владичанском двору.

Мостар, ијекавица и Тесла

Књижевник, чији су коријени из Мостара, Херцеговину носи “у крви“ као једну од својих првих спознаја и са много емоција је писао о њој у роману “Витраж сјећања“. Говорио је Пиштало ганутој публици о мостарској свјетлости коју увијек и изнова доживљава долазећи у овај град, савршеном складу најдубље испреплитаних различитости, Мостару још из сјећање његове мајке, ијекавици која из њега проговори чим угледа Стари мост… јер, управо су Мостар и дух Медитерана, који он собом носи, рекао је књижевник, били покретачка снага да напише “Венецију“. Ни у говорима књижевнице и књижевне критичарке Весне Капор, поријеклом из Невесиња, са сталном адресом у Београду, која је то вече имала улогу да публици приближи и представи рад и дјело Владимира Пиштала није било мање емоција. Испоставило се да, заправо, није било нужно да се окупљени упознају са Пишталовим дјелима, било је потребно да се са њима разговара о написаном.

Посебно велико занимање изазвао је и роман о Николи Тесли, једном од највећих научника кога историја памти. О његовом је осебујном лику и дјелу Пиштало написао дјело, који не само да се чита, него се радо и препричава. Прича о човјеку који је сматрао да посједује надљудске особине, за сан вјеровао да је губљење времена, а за храну да је нужно зло, налази се међу корицама романа “Тесла, портрет између маски“. Да напише право лице најпрепричаваније истине о највећем генију XX вијека, са свим његовим слабостима и врлинама, најскривенијим тајнама и пороцима, требало му је осам година. То вријеме свог живота Пиштало је подијелио на два периода: један је провео у Србији, други у Америци. Другачије, каже, није могао да напише ту књигу. “Тек након што сам вријеме провео у Америци изучавајући историјску грађу и записе о Тесли схватио сам колико бих мало знао о њему да сам остао у Европи и писао са наше тачке гледишта. Једнако мало колико они, у Америци, знају у о његовом животу овамо“, казао је Пиштало.

Сјајна увертира у “Шантићеве вечери поезије 2012“

Потпредсједник СПКД-а “Просвјета” ГО Мостар Веселин Гатало рекао је да је ова књижевно вече била идеална увертира у “Шантићеве вечери поезије 2012“ које ће се одржати од 7. до 15. септембра, али и изразио задовољство због великог одзива публике и атмосфере у којој је протекло Пишталово представљање. “Ово вече је доказ да људе књига занима. Аутор је продао све књиге које је понио, могао је продати и пуно више. Није истина да људи не читају, али је истина да неће прочитати било шта, олако дати свој новац и вријеме. Више од 150 људи на промоцији књига, и то писца из Мостара – у коме Мостарац Мостарцу никад није претјерано интересантан, и ако још узмемо у обзир да је ово август, а море 40 минута вожње далеко, више је од доказа да културе у Мостару и интереса за њу итекако има“, прокоментарисао је Гатало.

Пиштало у Невесињу

Капорка је у свом родном Невесињу, у организацији СПЦО Невесиње, а уз помоћ Љиљане Ивезић, директорке Народне библиотеке Невесиње, љубитељима писане ријечи окупљеним у порти Саборног храма, такође, представила свог, како је рекла, најдражег књижевника. “Нећу бити нескромна ако га поредим са Андрићем, јер је то аутор чије наслове сваки човјек треба да има у својој библиотеци и увијек му се враћа“, казала је Весна Капор.

О аутору

Владимир Пиштало живи у САД-у и предаје свјетску и америчку историју на Универзитету у Woosteru, у држави Massachusetts. Његови романи, прије свега “Тесла, портрет међу маскама” и “Миленијум у Београду”, преводе се, или су преведени, на десетак језика, међу којима и на јапански и корејски.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка