Концерт духовне музике у Дому војске

Опширније о Београдском мушком хору и Црквеном хору Свети Александар Невски читајте у наставку:

Београдски мушки хор у различитим облицима постоји више од тридесет година и састављен је у највећој мери од професионалних певача и мањим делом од црквених свештенослужитеља. Основе организације рада хора развијају се у следећим правцима:

-редовно учешће у недељним и празничним богослужењима, као и учешће на значајним црквеним догађајима    
-уметничка самонадградња у виду изучавања, представљања и очувања свих вокално-музичких традиција и праваца развоја православног појања    
-активно и запажено учешће у културно-уметничким манифестацијама на којима хор изводи свој широк спектар композиција, који поред духовне садржине укључује и пригодни световни програм

Последњих осам година, Хор активно учествује у богослужбеном животу више Православних цркава: Српске, Руске, Грчке и Румунске. Појање је заступљено на свим најважнијим богослужењима великих празника, као и осталих значајних црквених догађаја и прослава. Истиче се својим учешћем и на светогорским богослужењима у испосници Светог Саве у Кареји, Манастиру Хиландару, као и у манастиру Гргетег на Светој Фрушкој гори, затим, и често учествовање на патријарашким богослужењима Предстојатеља Српске Православне Цркве.

Запажени су концертни наступи у Бирмингему и Лондону – Енглеска; Сиднеју, Мелбурну и Аделајду – Аустралија; Оукленду – Нови Зеланд; Трсту – Италија; Љубљани, Копру и Марибору – Словенија; Дубровнику, Загребу, Ријеци, Карловцу, Јасеновцу, манастирима Крка и Доњи Будачки – Хрватска; Босанском Броду, Брчком, Требињу и Мостару – БиХ; Цириху, Нојшателу, Ивердону, Бадену и Шафхаузену – Швајцарска; Москви и Петрограду – Русија; Варшави, Гдањску, Бјалистоку, Лублину и Тереспољу – Пољска; Будимпешти – Мађарска; Беранама, Никшићу, Подгорици, Бијелом Пољу, Жабљаку и манастиру Острог – Црна Гора. Наглашавамо учешће на пријему и свечаној академији поводом устоличења новог српског патријарха господина Иринеја у свештени трон прећких патријараха 23. јануара 2010.

Највиши ниво гласовног и духовно-уметничког израза Хор постиже ослањајући се на широку лепезу изванредних боја моћних гласова својих чланова. Хор сачињавају професионални певачи различитих гласовних профила. Скоро сви су прошли школу соло певања bellcanto, aperto технике. Неколико чланова је усавршило аутентично извођење црквене и ренесансне музике различитих традиција, почевши од српског црквеног средњовековног, српског црквено-народног, византијског, ambrosianum, gregorianum, mediolanum. Хор карактерише изражена хоризонтала у виду интонативне стабилности и веома широк дијапазон звучне слике у вертикали. Хор красе изразито високи први тенори, стабилни други тенори, баритони и басови, али и у маси веома дубоки контра-басови (basso profondo). Овако богата консталација певачких могућности осигурава посебно и јединствено препознавање звучне слике, која представља здраву хармонију довољно дозираних интензитета гласовних деоница, где генетика домаћег поднебља даје коначну црту профињене орнаментике кроз присуство природног вибрата.

Посвећеност темељном проучавању, неговању и изворном извођењу различитих жанрова хорске музике, као посебно узвишеној категорији уметности тренутка, доводи овај Хор до јединствене звучне и хармонијске слике, чиме се овај хор истиче и поноси.

Будући планови и тежње Хора усмерени су у правцу стваралачког усаглашавања и сусретања разнородних црквених певачких предања и традиција, а све у циљу доприноса општим културним и верским тековинама, које употпуњавају аутентичност Православног појања и слављења Бога кроз песму.

Хор Свети Александар Невски је црквени хор при храму Светог Александра Невског у Београду. У летопису Храма не постоје прецизни подаци о години оснивања хора, премда се по понеком сачуваном документу може тврдити да хор, у готово непрекинутом трајању, постоји и поји при Храму од времена Другог светског рата. Хор је подмлађен и обновљен средином осамдесетих година прошлог века и од тада без прекида учествује у богослужењима.

Основни смисао постојања Хора је учествовање на богослужењима – Хор редовно поји на недељној и празничној Литургији, неретко и на бденију уочи празника. Будући превасходно окренути богослужбеном контексту духовних композиција (било да је реч о обрадама разноврсних тропара, стихира и химни за мешовити хор било о једногласним записима традиционалног српског карловачког пјенија), музички репертоар Хора чине композиције српских и руских аутора - пре свих Литургија и богослужбене песме српских композитора Стевана Стојановића Мокрањца и Корнелија Станковића, не запостављајући српско средњевековно појање, као ни композиције српских аутора чије стваралаштво није засновано на уметничкој надградњи традиционалног напева; опет, искључиво оне, које по својим музичким карактеристикама место могу наћи у богослужбеном току обреда.

Хор настоји да одржи континуитет у поклоничким путовањима у српске манастире пре свега ради учествовања у манастирским службама што продубљује и обогаћује како духовну суштину доживљаја појца-певача у служби тако и шири хоризонт познавања поретка и тока манастирског обреда и типика, што је често непознаница хорским певачима.

У складу са могућностима, организована су путовања у оквиру којих смо упознали трагове и споменике српске историје ван матице (Софија 2002., Требиње 2003., 2008., Будимпешта 2010., Темишвар 2011.).

Хор је забележио бројне наступе у оквиру прослава годишњица манастира или цркава, промоција књига, духовних академија и смотри црквених хорова: Духовни сусрети у Вазнесенској цркви (2007.), хуманитарни концерти на Цвети у Богородичиној цркви и Цркви Свете Тројице у Земуну (2007-2012.), Јевремова – улица сусрета, у организацији општине Стари Град поводом славе општине Цвети (2009-2011.), Дани духовне музике у Панчеву (2009.), наступ на Концерту поводом Славе града – Спасовдан, у Вазнесенској цркви (2012.), учешће на заједничкој литургији поводом 100 година од упокојења Ст. Ст. Мокрањца, Храм Светог Саве (2014.), наступ на Фестивалу Корнелије (Сремски Карловци, 2018.).

На Првом фестивалу хорова Глас Београда (23-25. април 2010.) Хор је освојио награду за најбоље изведену задату-обавезну композицију Србија Вере Миланковић. Маја месеца 2011. године, Хор је на позив Савеза Срба у Румунији и Епархије темишварске учествовао на Смотри хорова епархије темишварске, поводом значајног јубилеја – 175. година Хора Православне Српске Саборне цркве у Темишвару.

Целовечерњи концерт поводом десетогодишњице рада Јелене Тонић са хором, у форми поетско-музичке вечери „Вече беседа и напева”, приређен је у павиљону Цвијета Зузорић у Београду фебруара 2008. године.

Двадесетогодишњица рада са Хором обележена је децембра 2017. године наступом у парохијском дому цркве Светог Александра Невског, програмом – „Прича о црквеном хору Свети Александар Невски”.

Чланови хора су махом музички аматери, од којих су многи прве кораке у хорском музицирању начинили управо у овом хору, а затим своје афинитете ка музици продубили, неки и музичким школовањем.

Председник Хора је протојереј Бранислав Јелић. Хор слави светог Александра Невског (23. новембар/6 децембар).

Диригент Јелена Анастасија Тонић (1969.) дипломирала је на Одсеку за музичку педагогију на Факултету музичке уметности у Београду. Од 2002-2011. радила је као асистент на Одсеку за црквену музику и појање (Музичка Академија Источно Сарајево, РС) на предметима Историја православне црквене музике и Анализа црквене вокалне литературе. Члан је хора Свети Александар Невски од 1993. а диригент - од 1997. године.