Концерт сјећања на Митрополита дабробосанског Николаја

Са благословом Његовог преосвештенства Епископа захумско-херцеговачког и приморског и администратора Митрополије дабробосанске г. Григорија у организацији Митрополије дабробосанске и Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву 31. марта 2016. oдржан је у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву концерт у знак захвалности и сјећања на блаженопочившег Митрополита дабробосанског Николаја.

Хор Смијера за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву основан је у октобру 2001. године као камерни хор на иницијативу Митрополита дабробосанског Николаја. Умјетнички руководилац и диригент хора мр Раде Радовић истакао је да је Музичка академија у Источном Сарајеву уживала покровитељство и подршку митрополита Николаја.

Kонцерт је отворен композицијом "Вјечнаја памјат" из "Опела" Ст. Ст.  Мокрањца, након које је мр Раде Радовић поздравио публику и из своје перспективе говорио о блаженопочивсем митропoлиту Николају. -Вечерас смо представили програм који је стилски и жанровски управо онакав каквог је митрополит Николај подржавао у раду Камерног хора, када је ријеч о цјеловечерњим концертима, навео је Радовић, који је између осталог рекао да је митрополит Николај залагањем и великом жељом да унаприједи просвјетни рад у Цркви, одиграо и кључну улогу у оснивању Смјера за црквену музику и појање на Музичкој академији у Источном Сарајеву 1998. године, а три године касније иницирао је оснивање Kамерног хора смјера, који би одговарао на богослужењима. Иако је првобитна замисао била да се оснује мушки хор, на приједлог тадашњег декана Бранка Беновића основан је мјешовити хор потпомогнут "добровољцима" са других смјерова и тако је кренуо рад овог аснамбла.

Митрополит је водио бригу и о музичкој настави у богословијама, која би припремала богослове за будуће студенте овог смјера што се касније показало изванредним системом. -Једне године је покренуо и расправу на Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве о овом студијском програму чији закључак је био подршка раду Смјера за црквену музику и појање, са одушевљењем је истакао  диргент Радовић.

Нaкон поздравног говора отпјевана је композиција из XV вијека "Агиос о Теос" једног од првих познатих српских композитора Исаије Србина, чији је исон показао предивну акустику обновљене Саборне цркве. Затим су усиједиле композиције монахиње Ирине Денисове, савремене руске композиторице и диргентице "Херувмска пјесма" и "Во царстви Твојем". Њене обраде руских напјева су веома раширене међу хоровима у Српској Православној Цркви. Усиједио је и чувени Kорнелије Станковић, први српски школовани композитор, творац прве Литургије за мјешовити хор у српској православној музици. Његов "Догматик другог гласа" и величанствено "Достојно јест" за које је својевремено руски патријарх Алексеј рекао да је то најљепше "Достојно" које је он у животу чуо, одушевио је публику која је све то наградила дугим аплаузима. Kласици руске духовне музике Рахмањинов и Чајковски су посебно показали квалитет састава и маестра Радовића о чему говоре и многобројне прве награде са свих такмичења на којима је хор учествовао широм Европе.

На концерту се са двије нумере представио и мјешовити вокални ансамбл студената Смјера за црквену музику и појање, чији је умјетнички руководилац мр Предраг Ђоковић, доцент на истоименом Смјеру. Иако оправдано одстудан, њега су у дириговању појачких стихира и напјева замјенили студенти Стефан Мирковић и Милица Вучуревић.

О животу, раду и личности блаженопочившег Митополита дабробосанског Николаја говорио је протојереј-ставрофор Ранко Билинац: -Митрополит Николај дошао је на трон митрополита дабробосанских у тешко вријеме, без свога дома, без крова над главом и чинио је невјероватне напоре. Непрекидно је путовао од парохије до парохије, организовао хуманитарну помоћ, одлазио у иностранство упућујући апеле за мир, истакао је отац Ранко, који је нагласио да је митрополит Николај обилазио своју паству, окупљао, даривао благослов, храбрио своје свештенство да буде достојно светога позвања како би подијелили судбину свога народа. -Дијелио је и добро и зло са својим народом, а често је требало да почне од нуле, рекао је отац Ранко и навео да су, од многих врлина које су красиле митрополита Николаја, двије биле посебно видљиве - мудрост и родољубивост. - Знао је Митрополит да је од давнина музика човјеков вјерни пратилац. У раду и одмарању, тузи и весељу, човјек је своја осјећања и расположења најбоље изражавао кроз музику, навео је отац Ранко.

Други дио концерта остављен је за свјетовне композиције "Гунгулице" композитора Душана Радића, које су отпјеване у Сарајеву  први пут након много година  (изведба Мјешовитог хора РТ Сарајево - диригент Јулио Марић), оставили су без даха све присутне. Веома захтјевне компoзиције Димитрија Големовића и Љубице Марић, премијерно су и изведене на овом концерту у Сарајеву.  У њима је посебно била изражена озбиљност овог младог студентског ансамбла под чврстом руком мр Рада Радовића. Kонцерт је завршен Петом Мокрањчевом руковети (солисти Ланa Пржуљ и Стефанn Мирковић), чији је  завршни "форте" подигао публику на ноге која се дугим аплаузом захвалила на предивној вечери, а хор је са још два "биса", оставио изванредан успјех. На самом крају вечери старјешина Саборне цркве протојереј Владимир Ступар је захвалио хору Смјера за црквену музику и појање и публици која је до посљедњег мјеста напунила цркву.

текст: мр Стефан Мојсиловић
фотографије: Дарко Ковачевић, Александар Костовић

Извор: Митрополија дабробосанска