Константинова година

Презвитер Ђорђе Димић: Лик и дело цара Константина

У оквиру Богородичиних дана у Суботици одржана је духовно-историјска трибина. На тему „Лик и дело цара Константина“ говорио је презвитер Ђорђе Димић.

У години када облежевамо 17 векова од потписивања Миланског едикта, била је ово права прилика да сви присутни сазнају више о цару Константина Великом, светитељу и владару неоспорне величине, енергије и снаге, чије су идеје промениле свет. Дела равноапостолног цара Константина Великог, борба за слободу вере и савести, старање за Цркву Божју и зидање нове престонице – Новог Рима, сведоче о почетку нове епохе, златног периода хришћанске историје.

 

Јорк: У част цара Константина

На Духовски уторак, 25. јуна 2013. године, Његово Преосвештенство Епископ британско-скандинавски г. Доситеј, у пратњи протопрезвитера-ставрофора Александра Илића, старешине храма Светог Јована Крститеља у Халифаксу, посетио је катедралу Светог апостола Петра у Јорку, северна Енглеска. На јужној страни катедрале налази се величанствена статуа цара Константина Великог са натписом да је овај римски цар у Јорку проглашен 306. године за владара.

Јубилеј у Епархији западноамеричкој: Слобода исповедања вере

Од 30. августа до 1. септембра 2013. године у Епархији западноамеричкој биће одржано традиционално сабрање поводом Епархијског дана, на коме ће бити обележено неколико значајних јубилеја: 50 година од оснивања Епархије, 150 година од рођења архимандрита Себастијана Дабовића, светог апостола у Северној и Јужној Америци, као и 1.700 година Миланског едикта.

Ауторско вођење Константин Велики и Милански едикт

Атријум Народног музеја у Београду, 5.  септембар 2013. у 19 часова

Научни саветник др Ивана Поповић посетиоцима ће говорити о епохи која је претходила времену Константинове владавине, културно-историјским  променама које је владавина овог цара донела као и о наслеђу првог хришћанског цара. Упознајући актере догађаја који су обликовали историју Римског царства, ондашње актуелне друштвено-политичке прилике, животе занатлија, трговаца, царева, војника, ветерана и свих других становника Балкана, посетиоци ће бити у прилици да сазнају зашто су ауторке одабрале баш ових 180 непроцењивих експоната.