Кораци ка заједништву - рад Заједничке лутеранско-православне комисије

Последњих деценија из екуменског покрета као да је нестао онај динамизам и оптимизам који га је карактерисао у већем делу XX века. Интензитет екуменског дијалога је опао, а очекивања су се смањила до те мере да поједини теолози постављају питање о сврсисходности даљег дијалога. Међутим, не оспоравајући истинитост горе наведених тврдњи, може се поставити питање да ли је ово стање можда природна и очекивана фаза у развоју екуменског покрета. После оптимизмом испуњених почетака, вековима раздвојене Цркве су спознале да ће пут ка поновном успостављању јединства бити тежак, дугачак и неизвесан.

Са друге стране, ова делимична „екуменска закоченост“ је можда добар тренутак за сабирање и представљање досадашњих достигнућа екуменског дијалога, односно, према речима Кардинала Валтера Каспера, за „бербу“ („harvesting the fruits“). У том светлу треба посматрати и ово дело, у коме је обрађен рад Заједничке лутеранско-православне комисије, која ове године прославља 35. годишњицу свог постојања. Међутим, будући да су лутеранско-православни односи ипак много старији и да сежу све до средине XVI века, први део ове књиге посвећен је кратком историјском прегледу тих односа до почетка рада Комисије.

Рад саме Комисије је готово непознат нашој академској и научној средини. Стога је примарни циљ овог дела упознавање читаоца са деловањем Комисије и заједничким документима (по први пут преведеним на српски језик), а не теолошка евалуација целокупног дијалога или појединачних саопштења. Упознавање са теолошким дометима дијалога представља предуслов рецепције и даљег промишљања о екуменским односима, а управо је то оно што нам данас, у времену непотпуних информација и површних размишљања, највише недостаје.

Извор: sabornost.org