Косово и Метохија у цивилизацијским токовима

На Филозофском факултету у Косовској Митровици од 8. до 11. октобра биће одржана Међународна научна конференција „КОСОВО И МЕТОХИЈА У ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИМ ТОКОВИМА". Према ријечима предсједника Програмског одбора конференције и декана Филозофског факултета у Косовској Митровици, проф. др Драгија Маликовића, реферате је пријавило око 300 научника. Поред учесника из Србије, Црне Горе, Републике Српске и бивших југословенских република, на скупу ће говорити и 50 научника из 16 земаља свијета.

По броју рефераната и организацији то је један од највећих научних скупова који је у последње вријеме организован у Србији. Конференција је конципирана тако да јавности пружи научне одговоре на многа питања везана за простор Косова и Метохије.

Стручњаци ће покушати да освијетле разне аспекте овог простора, који поред тога што заузима посебно мјесто у српској историји и култури, представља актуелно политичко и државно питање Србије, па и Европе. У оквиру конференције радиће секције: Историја, Историја умјетности, Лингвистика и филологија, Социолошко-правна, Књижевност, Филозофија, Педагогија и андрагогија и психологија. На конференцији ће се поздравном ријечи обратити представници организатора скупа, Владе Републике Србије и највиших научних институција Републике Србије. Скуп ће благословити Његово преосвештенство епископ рашко-призренски господин Артемије. Уводно излагање „Косово и европска цивилизација", имаће академик проф. Др Михаило Марковић.

Секретар Секције историја мр Далибор Елезовић, каже да је у оквиру ове секције реферате пријавило 35 научника из земље и иностранства који освјетљавају историју јужне српске покрајине од античких времена до савремених дана. „Само у оквиру Социолошко-правне секције учешће ће узети 92 угледна научна радника, академика, универзитетска наставника и сарадника, како из Србије, тако и њих око 40 из Иностранства. Биће разматрани социо-полтиички аспекти косовског питања, његове правне импликације, али и демографска проблематика, питање еколошког загађења, посебно са становишта дјеловања НАТО-а муницијом од осиромарошеног уранијума током агресије 1999. године, затим питања родне равноправности, остваривања људских права, културе мира и културног дијалога, не само на Космету, већ и у ширем региону", рекао је доц. Урош Шуваковић, шеф Катедре за социологију Филозофског факултета у Косовској Митровици и секретар Социолошко-правне секције научног скупа. У суботу је организоваан цјелодневни обилазак српских православних манастира на Косову и Метохији. Учесници ће обићи и један број порушених цркава и манастира и упознати се са положајем српске духовне и културне баштине у покрајини.

Извор: Митрополија црногорско-приморска