Косово "црна рупа" у борби против трговине белим робљем
Око 200.000
особа, махом жена, сваке године прође тајним каналима балканске мреже трговине
белим робљем, наведено је у извештајима о организованом криминалу које су
претходних година начиниле САД, бројне невладине организације и Интерпол, уз
упозорење да је Косово, због готово никакве контроле граница, "црна
рупа" у борби против те врсте криминала.
Такозвани "трафикинг" обухвата апсолутно све државе региона, али
албанска мафија у томе игра централну улогу, махом због чињенице да Албанци
живе у неколико "транзитних" држава. Кључне тачке ове трговине
робовима модерног доба представља троугао између грчких и албанских лука, те
читавог низа градова у западној Македонији, који су, према извештајима Интерпола,
представљали места на којима су, готово јавно, одржаване лицитације на којима
су девојке, а понекад и девојчице, продаване за своте између 500 и 2.500 евра,
а затим пребациване до "крајњих корисника". Одредишта ових девојака,
углавном, били су велики градови у западној Европи, али и међународни
протекторати у окружењу, попут Косова и Босне, где су жене присиљаване на
проституцију у магловитом окружењу, испуњеном још несмиреним страстима и масама
одлично плаћених странаца.
Само "трансфером" илегалаца преко западне Македоније, југа Србије,
Косова и Албаније албанска мафија годишње убире зараду, која се процењује на
најмање 150 милиона долара, при чему се Косово, као место којим већ годинама
управља међународна заједница, најчешће описује као "црна рупа" у
борби против трговине белим робљем, јер, суштински, не постоји готово никаква
контрола граница.
"Косово је извор, транзитна тачка и одредиште жртава трговине белим
робљем, и место где локални 'трафикинг' представља све већи проблем,"
наводи се у извештају америчког Стејт департмента за 2007. годину, уз указивање
да највећи број жртава, како уосталом тврди и УНМИК, на Косово стиже преко
Србије и Македоније.
У једином извештају који је УНМИК у последњих девет година посветио трговини
белим робљем, објављеном маја 2004. године, наводи се да највећи број жртава
долази преко српске територије, док отприлике трећина стиже из Македоније,
односно два главна тока "трафикинга" у овом делу Европе. Међународна
организација за миграције, која се највише бави овим проблемом, известила је да
је око 70 одсто регистрованих жртава трговаца белим робљем управо са Косова,
док је око 10 одсто Албанки, што се донекле коси са подацима мисије УН, која
тврди да су три одсто жртава Албанке из Албаније, а тек два - локалне девојке.
Подаци којима располаже Косовска полицијска служба сасвим су другачији - према
њима, 56 одсто жртава отпада на "локални" трафикинг, док су три одсто
Српкиње и Албанке.
"Жртве су непрестано пребијане и силоване, онемогућаван им је приступ
здравственој заштити, а путне исправе су им одузимане," наводи Стејт
департмент, наглашавајући да су покушаји локалне и међународне полиције довели
до промене тактике криминалаца, који борделе више не оглашавају јавно, већ се
проституција води под фирмом салона за масажу или по приватним кућама.
Интерпол такође тврди да су балканске мафије одговорне за нешто више од
четвртине укупног броја случајева трговине белим робљем, односно да преко
територије Балкана годишње прође око 200.000 од укупно 700,000 жртава те врсте
криминала, мада је стваран обим "трафикинга", суштински, немогуће
утврдити, пре свега због чињенице да овакви послови цветају у најмање
развијеним државама или кризним регионима.
На Косову је, тако, према подацима ОЕБС-а у приличној мери промењен етнички
састав девојака које су присиљене на проституцију, пошто су некада најчешће
Молдавке и Украјинке "замењене" Албанкама из региона, пошто, говорећи
локални језик, мање упадају у очи властима.
"Постоје анегдотски докази о комплексним пријатељским и финансијским везама
између политичких лидера и криминалаца повезаних са трговином белим
робљем," наводи се у извештају Стејт департмента.
Извор: www.blic.co.yu
